Tajni život drveća, Peter Voleben
Peter Voleben

Tajni život drveća

Da biste čitali ovu knjigu otpremite EPUB ili FB2 datoteku na Bookmate. Kako da otpremim knjigu?
AnnabelAura
AnnabelAuraje citiralaпре 3 месеца
Šuma u svakom slučaju može da se odrekne većih životinja. Srne, jeleni, divlje svinje, zveri, pa čak ni većina ptica ne bi ostavila bolnu prazninu u ekosistemu. Čak kada bi svi nestali istovremeno, šuma bi bez većih negativnih posledica jednostavno nastavila da raste. Sasvim je drugačije s majušnim organizmima pod vašim nogama.
AnnabelAura
AnnabelAuraje citiralaпре 3 месеца
I stvarno – ubrzo su merni uređaji zabeležili tiho krckanje na frekvenciji od 220 herca.
AnnabelAura
AnnabelAuraje citiralaпре 3 месеца
Naučnici su u Harcu ustanovili da je većina istovrsnih jedinki u jednoj sastojini zaista spojena u povezan sistem. Izgleda da je razmena hranljivih materija, pomoć susedu u hitnom slučaju, zapravo pravilo, što je navelo stručnjake na zaključak da su šume superorganizmi, dakle tvorevine slične mravinjaku.
b0004814740
b0004814740je citiraoпре 18 дана
samog početka paziti da ne stvara previše debele grane u pravcu onog drugog. Oni ništa ne žele da oduzimaju jedan drugom i zato razvijaju snažne delove krošnje isključivo u drugom pravcu, dakle prema „neprijateljima“.
b0004814740
b0004814740je citiraoпре 18 дана
Takva prijateljstva, koja idu dotle da se panjevi snabdevaju hranljivim materijama, mogu se po pravilu videti samo u prirodnim šumama.
b5641456154
b5641456154je citiraoпрошлог месеца
Koliko je važno čak i globalno umrežavanje šuma sa drugim prirodnim prostorima pokazuje mala priča iz Japana. Kacuhiko Macunaga, koji se bavi hemijom mora na Univerzitetu Hokaido, otkrio je da kiseline iz opalog lišća stižu kroz potoke i reke u more, gde podstiču rast planktona, koji je prvi i najvažniji element u lancu ishrane. Više riba zahvaljujući šumi? Ovaj naučnik je podstakao sađenje drveća u blizini obale, što je zaista rezultiralo povećanim prinosima u ribarstvu i uzgoju ostriga.
b5641456154
b5641456154je citiraoпрошлог месеца
U Švajcarskoj se cela država stara o prirodnom načinu života sveg zelenila. U Ustavu je utvrđeno da se „…u postupanju sa životinjama, biljkama i drugim organizmima mora voditi računa o dostojanstvu svih stvorenja“. Tako je, na primer, zabranjena seča cveća kraj puta bez promišljenog razloga. Doduše, taj način razmišljanja je u svetu više naišao na neodobravanje, ali ja potpuno pozdravljam rušenje moralnih granica između životinja i biljaka.
b5641456154
b5641456154je citiraoпрошлог месеца
krvni pritisak šumskih posetilaca u okruženju četinara raste, dok u hrastovim sastojinama pada.
b5641456154
b5641456154je citiraoпрошлог месеца
Pripadajući paraziti takođe koriste globalne tokove robe. Istina, aktivni uvoz ne postoji jer ko bi hteo da uveze štetne organizme? Ali gljive i insekti zahvaljujući uvozu drveta malo-pomalo uspevaju da pređu Atlantik ili Pacifik i odomaće se ovde. Često materijali za ambalažu, kao drvene palete, nisu propisno zagrejani u postupku uništavanja štetnih organizama. Paketi privatnih lica iz prekomorskih zemalja sadrže katkad žive insekte, kao što sam lično doživeo.
b5641456154
b5641456154je citiraoпре 2 месеца
U Nacionalnoj šumi Fišlejku, u Saveznoj državi Juti, jedna jasika se tokom milenijuma proširila na preko 400.000 kvadratnih metara i pritom obrazovala više od 40.000 stabala. Ovo biće koje izgleda kao velika šuma nazvano je „Pando“ (po latinskoj reči pandere – širenje).
b5641456154
b5641456154je citiraoпре 2 месеца
Ali pre nego što pogledamo posledice, dozvolite mi da vam predstavim još jedan nemirni duh: trepetljiku ili jasiku. Ime joj potiče od listova koji reaguju na najmanji dašak vetra. I mada smo ovu osobinu utkali u poslovice vezane za strah („drhtati kao lišće jasike“), ovo drvo je neustrašivo. Listovi okačeni na posebnu dršku lepršaju na vetru tako što na smenu okreću gornji i donji deo lista ka suncu. Zahvaljujući tome se na obe površine obavlja fotosinteza – za razliku od drugih vrsta, gde je donja strana rezervisana za disanje. Tako trepetljika može proizvesti više energije i rasti čak brže od breze.
AnnabelAura
AnnabelAuraje citiralaпре 3 месеца
Da bi se zaštitili od smrzavanja iglica, oni skladište antifriz.
AnnabelAura
AnnabelAuraje citiralaпре 3 месеца
zeleni pigment, dakle hlorofil, razlaže na sastavne delove da bi sledećeg proleća ponovo u velikim količinama mogao da se vrati u novo lišće. Kada se istoči ovaj pigment, pojavljuju se žuti i smeđi tonovi koji su i ranije postojali u listu. Oni potiču od karotena i verovatno imaju funkciju upozorenja. Lisne vaši i drugi insekti u to doba traže skrovište u procepima kore da bi se zaštitili od niskih temperatura. Zdravo drveće jesenjim lišćem jarkih boja signalizuje svoju spremnost na odbranu sledećeg proleća.38 To ne odgovara podmlatku lisne vaši i sličnih vrsta jer takva stabla mogu snažno da odgovore otrovima. Stoga biraju slabije i manje šarene primerke.
AnnabelAura
AnnabelAuraje citiralaпре 3 месеца
Ponekad je mrtvo drvo važno čak i za živo drveće jer poleglo deblo može biti kolevka za sopstveno potomstvo. Tako se klice smreke naročito dobro razvijaju na mrtvom roditeljskom truplu, što se naučno i neukusno naziva podmlađivanjem mrtvog trupla. Meko, trulo drvo dobro skladišti vodu, gljive i insekti oslobađaju deo njegovih hranljivih materija. Javlja se samo mali problem: deblo kao zamena za zemljište ne opstaje trajno, već se sve više razgrađuje, dok se jednog dana kompletno ne pretvori u humus i tako nestane u tlu. Ali šta se onda dešava sa mladicama? Korenje im se postepeno ogoljuje i pritom gube oslonac. Kako to međutim traje decenijama, žilice prodiru za razgrađenim drvetom u zemlju.
AnnabelAura
AnnabelAuraje citiralaпре 3 месеца
stanovnici mrtvog drveta ne znaju šta da rade sa živim jer nije dovoljno meko, previše je vlažno i sadrži previše šećera. Osim toga, tako se bukve, hrastovi ili smreke brane od naseljavanja. Zdravo drveće na području svoje prirodne rasprostranjenosti odoleva gotovo svakom napadu ako je dobro ishranjeno.
AnnabelAura
AnnabelAuraje citiralaпре 3 месеца
Različite nijanse boja potiču od različitih vrsta gljiva koje su se probijale kroz drvo
AnnabelAura
AnnabelAuraje citiralaпре 3 месеца
Ali barem isto toliko spore su i kopitaste gljive. Zovu se tako jer stoje na deblu u obliku prepolovljenog tanjira ili kopita. Jedan njihov predstavnik je i borova guba, koja se hrani belim celuloznim vlaknima drveta i ostavlja posle toga smeđe, rastresite kockice.
AnnabelAura
AnnabelAuraje citiralaпре 3 месеца
Drvena vlakna veoma dobro provode zvuk i to je razlog što se od tog materijala prave muzički instrumenti, kao violine ili gitare.
AnnabelAura
AnnabelAuraje citiralaпре 3 месеца
asuprot raširenom mišljenju da ptice prave gnezda samo u trulom drveću, one često biraju zdrave primerke. Da li biste se vi uselili u ruševni stan ako biste mogli da podignete novogradnju u susedstvu? Detlići isto tako žele da im rupa za gnezdo bude trajna i stabilna. I premda lako i snažno kljucaju zdravo drvo, brzi završetak radova bi ih preopteretio. Zato posle prve faze prave pauzu od nekoliko meseci i nadaju se pomoći gljiva.
AnnabelAura
AnnabelAuraje citiralaпре 3 месеца
Biljka koja nije zelena nema hlorofila (zelenog pigmenta u lišću), pa ne može da obavlja fotosintezu. Zato je obični bezlistac upućen na tuđu pomoć. On se uvlači među mikorizne gljive – pomoćnike korenja drveta – a kako mu ne treba svetlost, to može biti i u najmračnijoj sastojini smreka. Tamo prodire u tokove hranljivih materija između gljiva i drveća i otima ih.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)