Hiperion

bez obzira na to kako pokušavaju sve da nas koriste kao pione, moramo pokušati da sami odaberemo svoje postupke.

Mislio sam samo da istaknem to kako u beznadežnosti uvek postoji nada. Do sada smo mnogo naučili iz priča. A opet, svako od nas ima neko seme obećanja zakopano još dublje nego što smo priznali.

"Merine, ljubavi moja, kako su čudni bili naši dani razdvojenosti i zajedništva. Kako je predivno apsurdan mit koji nas vezuje. Moji dani za tebe su bili samo otkucaji srca. Mrzela sam te zbog toga. Bio si ogledalo koje nije moglo da slaže. Da si mogao da vidiš svoje lice na početku svakog susreta! Mogao si bar da sakriješ svoj šok... to si, makar, mogao da učiniš za mene.
Ali u svoj svojoj nezgrapnoj naivnosti uvek si bio... šta?... nešto, Merine. Ima nečega ispod te nezrelosti i nepromišljenog egoizma koji tako dobro nosiš. Briga, možda. Poštovanje za brigu, ako ništa drugo.

Vera u nečiji pesnički ili spisateljski identitet pre gorkog ispita objavljivanja naivna je i bezopasna poput mladalačke vere u sopstvenu besmrtnost... a neizbežno razbijanje iluzija podjednako je bolno.

Kažnjen ali i dalje bez pokajanja. Usamljeniji nego ikad ali čudnovato zadovoljan svojim novim izgonom.

See ya later, alligator, na šta sledi odgovor: After a while, crocodile

svako savezništvo sa božanstvom, konceptom ili univerzalnim principom koji poslušnost stavlja iznad pristojnog ponašanja prema nedužnom ljudskom biću – jeste zlo.

Većina nas, nadam se, ima dete, bračnog druga ili prijatelja poput Beatriče, nekoga ko samom svojom prirodom, svojom naizgled urođenom dobrotom i inteligencijom, čini da budemo neugodno svesni svojih laži, kada slažemo

pokazuje najpouzdanije znake istinske nadarenosti kod jedne mlade osobe: strukturiranu radoznalost, empatiju prema drugima, samilost i žestoki smisao za fer-plej.

Gorka je voda Reke zaborava