Toranj praskozorja

Slova su već sama po sebi bila stara, a knjiga nije bila štampana, već pisana rukom.

Ona tada dodade, tiše ali ništa manje žestoko: „Nekoć sam živela u strahu od drugih. Puštala sam da me drugi gaze, samo zato što sam se previše plašila posledica s kojima ću se suočiti ako odbijem da pristanem na to

Iznenadio bi se koliko je isceljenje telesnih rana blisko povezano sa isceljenjem rana koje su pretrpela osećanja

vidarke često ne leče samo rane već i prateće duševne bolove – i to ne magijom, već… razgovorom

Ima nekih odluka u mojoj prošlosti“, ukočeno odgovori on, „zbog kojih sam zažalio, ali ne mogu ništa drugo do da produžim dalje – i da pokušam da popravim svoje greške

šetala dva bela pauna

jedva u stanju da se usredsređuje na razgovor s ljudima pored sebe

Da. Svim svojim srcem.

Svejedno je od samog početka bilo njegovo.

„Voleo sam te i pre nego što sam te ugledao“,

„Voleo sam te i pre nego što sam te ugledao“,