Citati iz knjige „Stvarni život“ autora Adelin Dijedone

Marina Šašić
Marina Šašićje citiraoпре 7 дана
Ništa više nije imalo smisla. Moja stvarnost se raspala. Nisam videla izlaz iz tog ogromnog ništavila. Tako opipljivog ništavila da sam mogla da osetim kako se njegovi zidovi, pod i tavanica stežu oko mene. Užasna panika je počela da me guši. Želela sam da me neko, neka odrasla osoba, uhvati za ruku i stavi u krevet. Da vrati svetionike u moj život. Objasni mi da postoji sutra, a zatim prekosutra, i da će moj život na kraju povratiti svoje lice. Da će se krv i užas razvodniti.
Marina Šašić
Marina Šašićje citiraoпре 7 дана
Znate, maleni, ima ljudi kojima ne treba prilaziti. Naučićete to. Ima ljudi koji će vam zakloniti nebo, ukrasti radost, sesti na ramena kako ne biste mogli da poletite. Držite se podalje od takvih.
Marina Šašić
Marina Šašićje citiraoпре 7 дана
Platiće, doduše, tu pobedu, ali je ona bila njena.
Marina Šašić
Marina Šašićje citiraoпре 8 дана
„Priče služe da se u njih ubaci sve ono čega se plašimo, tako smo sigurni da se to neće desiti u stvarnom životu.“
Marina Šašić
Marina Šašićje citiraoпре 8 дана
Bila je mršava žena duge, mlitave kose. Ne znam da li je postojala pre nego što ga je srela. Pretpostavljam da jeste. Mora da je ličila na neki oblik primitivnog života, na neki jednoćelijski, manje-više proziran organizam. Na amebu. Ektoplazma, endoplazma, jedro i digestivna vakuola. Tokom godina koje je provela s mojim ocem, to ništa se malo-pomalo napunilo strahom.
Marina Šašić
Marina Šašićje citiraoпре 8 дана
Pretvarao se da razgovara s mojom majkom, ali ne bi primetio razliku ni da je na njenom mestu bio fikus.
Jana
Janaje citiraoпре 2 месеца
Leto se završilo sa tim zbrkanim osećajem, koji je bio između zadivljenosti zbog veze koju sam uspostavljala sa ženom koju sam zvala „mama“ i sve većeg straha koji mi je ulivao čovek koga sam zvala „tata“.
Jana
Janaje citiraoпре 2 месеца
Prvi put sam je doživljavala kao saveznicu i mislim da je taj osećaj bio uzajaman. Što se tiče rebra, nisam mogla ništa da učinim osim da ublažim bol dok čekam da kost zaraste. Pila sam analgetike koje mi je majka davala. Mislim da joj je prijalo što brine o meni. Štaviše, sigurna sam u to. Možda je patila što se najveći deo vremena oseća beskorisno. I možda je imala potrebu da nekome bude potrebna. To bi objasnilo njenu ljubav prema kozama, biljkama i papagaju. Ta bića su zavisila od nje.

Rešila sam da češće tražim njenu pomoć.
Jana
Janaje citiraoпре 2 месеца
Učionice su imale nekoliko uskih prozora nalik na puškarnice. Toliko uskih da telo ne može da se provuče. To je bila lepa metafora pedagoškog sistema u toj ustanovi. Jaram koji se i ne trudi da stvori iluziju slobode. Dopadala mi se ironija koja je postojala u tome. Imala je bar tu dobru stranu da je bila očigledna.
Jana
Janaje citiraoпре 2 месеца
A ja sam htela da postanem Marija Kiri. Nisam imala vremena za gubljenje.
Jana
Janaje citiraoпре 2 месеца
Ostali učenici su se zabavljali svojim ljubavnim vezama i problemima s kožom, pa im je odgovarao taj tempo. Oni nikada nisu čuli hijenin smeh. Da su ga čuli, shvatili bi koliko su njihove brige nebitne.
Jana
Janaje citiraoпре 2 месеца
Plašilo me je to što je otac počeo da pokazuje zanimanje za Žila tek od trenutka kad se hijena nastanila u njegovoj glavi.

Mislim da je voleo crva i da je činio sve kako bi ga hranio.
Jana
Janaje citiraoпре 2 месеца
Shvatila sam kako se majka oseća dok ga obuzima sve veći gnev. Shvatila sam kako je biti ameba. Hiljadu puta bih više volela da budem ameba nego da doživim sudbinu koju mi je namenio.
Jana
Janaje citiraoпре 2 месеца
Ustala sam i potrčala ka peščanom obronku, korenju, kukuruznom polju, šumarku i svojoj kući. Ona mi je prvi put u životu izgledala kao utočište i nisam bila sigurna da je to dobra vest.
Jana
Janaje citiraoпре 2 месеца
I ako se izuzme njena opsednutost baštovanstvom i minijaturnim kozama, mislim da je to otprilike sve što mogu da kažem o njoj. Bila je mršava žena duge, mlitave kose. Ne znam da li je postojala pre nego što ga je srela. Pretpostavljam da jeste. Mora da je ličila na neki oblik primitivnog života, na neki jednoćelijski, manje-više proziran organizam. Na amebu. Ektoplazma, endoplazma, jedro i digestivna vakuola. Tokom godina koje je provela s mojim ocem, to ništa se malo-pomalo napunilo strahom.

Njihove fotografije s venčanja oduvek su golicale moju znatiželju. Otkad pamtim sebe, prelistavam album u potrazi za nečim. Za nečim što bi moglo da opravda taj čudni brak. Za ljubavlju, divljenjem, uvažavanjem, radošću, osmehom… Bilo čim…

Nikada to nisam pronašla. Moj otac je na slikama imao isto držanje kao na fotografijama iz lova, ako se oduzme ponos. Ameba stvarno nije naročito impresivan trofej! Nije je tako teško uhvatiti. Čaša, malo ustajale vode i ćap!

Majka se na venčanju još nije plašila. Kao da su je naprosto stavili pored tog tipa, poput vaze.
Jana
Janaje citiraoпре 2 месеца
I podrum. Zvuči glupo kad se tako kaže, ali podrum je važan.

On sprečava vodu iz zemlje da se popne u zidove i da oni zbog toga istrule. Kuće u bloku Demo su zaudarale na stari ubuđali peškir zaboravljen na dnu torbe za bazen.

U našoj kući nije smrdelo, ali je bilo životinjskih leševa. Ponekad sam se pitala ne bih li možda više volela kuću koja smrdi.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)