Citati iz knjige „Džejkobova odbrana“ autora Vilijam Landej

poznajemo ceo život, Endi. Ja to ne zaboravljam – rekla je Lin.

Osetio sam kako mi se lice steže, kao da gledam kroz rupe kamene maske. Gledao sam samo u Kanavanovu, svoju staru prijateljicu, koju sam još uvek voleo i kojoj sam, uprkos svemu, verovao. Nisam smeo da pogledam u Lodžudisa. Divlja snaga kolala mi je žilama desne ruke. Imao sam utisak da će mi se ruka, ako ga samo pogledam, istrgnuti, ščepati ga za gušu i smrviti ga.

– Jesmo li završili?

– Jesmo.

– Dobro. Moram da idem. Moram odmah da pronađem svoje.

Lin Kanavan ga je zabrinuto posmatrala.

– Možeš li da voziš, Endi?

– Mogu.

– Dobro. Momci će te ispratiti do kancelarije.

U kancelariji sam pokupio stvari, papire i sitnice sa stola, strgao slike sa zida, male suvenire koje sam skupio tokom godina rada, i strpao ih u kartonsku kutiju. Našla se tu i drška sekire, dokaz iz slučaja koji nikada nisam uspeo da iznesem pred porotu. Sve je stalo u jednu kartonsku kutiju, sve godine, sav rad, prijateljstva i poštovanje koje sam skupljao malo-pomalo, od slučaja do slučaja. Gotovo je s tim, kako god se Džejkobov slučaj završio. Jer čak i da Džejkob bude oslobođen, ta optužba će me zauvek proganjati. Porota može izreći jedino da moj sin nije kriv, ali ne i da je nevin. Nikada nećemo sprati ljagu s imena. Sumnjao sam da ću ikada više kročiti u sudnicu kao čovek od zakona. Ali sve se
Leopard u zoološkom vrtu stane na kraj kaveza pa, kroz rešetke ili nepremostiv jarak, zuri u ljude naslađujući se njihovom nemoći i likujući što im treba barijera kako bi se zaštitili od njega.
Policajcima i tužiocima ne izgleda sve tako bajno. Mi idemo u drugu krajnost. Brzo uočavamo mrlje, greške, skrivene znake kriminalnog ponašanja čak i kod onih najboljih. Iskustvo nam govori da je ljubazni komšija prekoputa sposoban na sve, da je sveštenik možda pedofil, a policajac prevarant. Zaljubljeni muž i otac može da čuva užasnu tajnu
Moramo da vodimo računa i da šaljemo ljude u zatvor zbog onoga što urade, a ne zbog toga kakvi su.
actus non facit reum nisi mens sit rea – „sam čin ne znači da je optuženi kriv ukoliko se ne dokaže namera”
Ipak, ja sam Lodžudisa smatrao pristojnim momkom. Bio je bezazlen. Uz najbolje namere uništavao je ljudima život i mirno spavao nakon toga.
Koliko god sam pokušavao da doprem do nje, koliko god sam pričao s njom, ljubio je, uranjao joj u misli, na kraju sam uspeo da upoznam samo deo nje.
U nekom trenutku, odrasli prestanu da budu deca svojih roditelja i postanu roditelji svoje dece.
ljudi obično sklapaju prijateljstva s onima s kojima se dopunjuju, a ne s onima koji su im slični.
Dobar brak vuče dugačak rep sećanja. Samo jedna reč ili gest, ton u glasu može prizvati sijaset uspomena.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)