Mi

Imam iskustva s neuzvraćenom ljubavlju u prošlosti, i verujte mi, to nije prijatno. Ali neuzvraćena ljubav prema jedinom potomku naročito sporo peče, kao kiselina

Velika prednost poraza je ta što možeš da se odmoriš pošto ga prihvatiš.

Svetlost drugačije obasjava sobu u kojoj je još neko – odbija se i prelama tako da, čak i kad ćuti ili spava, znam da je Koni tu.

Na stranu medicinski rizici, gubljenje pamćenja, apatija i psihoza, mogućnost adikcije i daljeg izlaganja teškim drogama, kakva je to idiotska opsednutost opuštanjem?

Na stranu medicinski rizici, gubljenje pamćenja, apatija i psihoza, mogućnost adikcije i daljeg izlaganja teškim drogama, kakva je to idio

Moja žena me je obrazovala, što je, mislim, česta pojava, koju retko i samo preko volje priznaju muževi koje poznajem.

Ovde sam bio stranac, ostarelo siroče, dodatak nečijoj tuđoj porodici, a zbog nesloge sa ženom bio sam samo još sumorniji.

U detinjstvu i tinejdžerskim godinama, sastavljao sam spisak banalnih i razdražujućih primedbi za koje sam se kleo kako ih nikad, nikad neću izgovoriti kad budem roditelj. Sva deca prave taj spisak i svi spiskovi su jedinstveni, mada se bez sumnje u velikoj meri i podudaraju. Ne diraj to, prljavo je! Napiši pisma zahvalnosti, inače nema više poklona! Kako možeš da ostavljaš hranu kad ljudi u svetu gladuju? Sve su mi se one kotrljale s jezika tokom celog Albijevog detinjstva. Nema više kolača, pokvarićeš apetit! Pospremi sobu! ODAVNO ti je prošlo vreme za spavanje! NE SILAZI više u prizemlje! Da, moraš da ugasiš svetlo! Čega se plašiš, zaboga? Ne plači! Ponašaš se kao beba. Rekao sam ti da prestaneš da plačeš. Ne-pla-či!

O, kako su novopečeni roditelji samozadovoljni i uskogrudi! Vidi kako smo dobri! Da ti pokažemo kakav treba biti! Siguran sam da su i moji roditelji hteli da nauče pameti svoje roditelje, i tako unazad u istoriji, pa i ubuduće; ubeđen sam da će i Albi jednoga dana hteti da namiri račune i da mi ukaže na to gde smo – gde sam ja pogrešio. Možda je to zabluda svake generacije, to uverenje da nešto znaju bolje od svojih roditelja. Da je tako, roditeljska mudrost bi s vremenom rasla kao procesorska moć kompjuterskih čipova, i svaki naraštaj bi bio savršeniji, i sad bismo živeli u nekakvoj utopiji otvorenosti i razumevanja.

hrabro primajući račun. „To je porez na lepotu“, rekla je Koni dajući novčanice. „Kad bi bilo jeftino, niko nikad ne bi otišao odavde.“