Mračna šuma

Okupljeni u budućnosti, vremenski zemljaci tkali su mnogo prisnije veze od onih koje postoje među ljudima sa istog podneblja.

Ako je svejedno ko će povući obarač, zašto to ne bismo bili mi

Svaki put kada bi završio s čitanjem nekog Bai Ronginog romana, izuzev dojma koji je na njega ostavljala lepa pisana reč, Luo Đija je mučilo jedno pitanje: od čega žive ti danonoćno zaljubljeni ljudi?

trudio se da ne misli ni na šta, duboko ubeđen u mudrost koju je negde usput pokupio od Velikog Šija: kad jednom pogrešiš, badava si stoput bio u pravu

„Moram priznati da si jedan od mirnijih tipova koje sam imao prilike da upoznam.“

„To je spokoj rođen iz cinizma, malo je stvari na svetu o kojima zaista brinem.“

Po rečima njegovog komšije Starog Janga, danas je otpočelo Džangovo drugo detinjstvo. Stari Jang mu je objasnio kako su šezdeseta i šesnaesta godina iste, da je to najbolje doba čovekovog života. U šezdesetoj se čovek već ratosiljao bremena koje su donele četrdesete i pedesete, a još ga nisu stigle učmalost i bolest, pa je to pravo vreme za uživanje u životu.

Prošlost se pretvorila u grumen peska, što u čvrstom stisku curi kroz prste

Oni ne znaju da mi ne znamo šta oni misle o nama.

Mlečni put šarao je po sondi darujući joj samoniklu lepotu

„Gde je Bog, tu je i prorok.