Hronike Ambera – I tom: Devet prinčeva Ambera/Puške Avalona

„Ako ostanem – smrt, a ako nastavim – isto smrt.“

„Jedna je neminovna“, rekoh, „a o drugoj ćemo možda moći da pregovaramo. Idemo!“

postoje Senke i postoji Supstanca, i to je osnova samog sveta. Što se Supstance tiče, postoji samo Amber, istinski grad, na istinskoj Zemlji, koja sadrži sve. Senke su bez kraja i konca. Svaka mogućnost postoji negde kao Senka onog istinskog. Amber ih samim svojim postojanjem baca u svim pravcima. I šta se tu još ima reći? Senke se protežu od Ambera do Haosa, i unutar njih sve je moguće. Postoje samo tri načina da se kroz njih hodi, i svi su teški

Uglavnom najbolje razmišljam – zaista razmišljam – kad mislim o nečem drugom.

„Ako u jednu ruku uzmeš želju, a u drugu nešto obaviš, stisni obema, pa da vidimo iz koje će nešto izaći.“

No čovek ne poživi ovako dugo kao ja a da ne stekne onaj element samosvesti koji ti omogućava da batališ naivna osećanja i mahom se grozi svake sentimentalnosti.

Ti dani su prošli, to je gotovo, i sada me potpuno zaokuplja Amber.

No čovek ne poživi ovako dugo kao ja a da ne stekne onaj element samosvesti koji ti omogućava da batališ naivna osećanja i mahom se grozi svake sentimentalnosti.

Činilo se da baš i nemamo izbora. Sve senke blizu onoga što sam želeo sigurno su u sličnom sosu. Mogao bih da se zaputim ka nekoj gde takav sos ne postoji, ali ako bih stigao do nje, mesto bi bilo pogrešno. Ne bi bilo dostupno ovo što sam želeo. Ako se, dok po mojoj želji idemo kroz Senke, uporno javljaju ovi uskoci iz Haosa, onda su povezani s prirodom te želje i moraću s njima da se obračunam ovako ili onako, pre ili kasnije. Ne mogu ih izbeći. Takva je priroda igre, i ne mogu da se žalim pošto sam sâm pisao pravila.

Ne mogu ih izbeći. Takva je priroda igre, i ne mogu da se žalim pošto sam sâm pisao pravila.

Činilo se da baš i nemamo izbora. Sve senke blizu onoga što sam želeo sigurno su u sličnom sosu. Mogao bih da se zaputim ka nekoj gde takav sos ne postoji, ali ako bih stigao do nje, mesto bi bilo pogrešno. Ne bi bilo dostupno ovo što sam želeo.

aca beskrajno mnogo Senki, a moj Avalon ih je, zbog mog prisustva, i sam bacio mnoštvo. Poznat sam, možebiti, na mnogim svetovima gde nikad nisam nogom kročio, jer moje senke hodile su onuda, i nesavršeno podražavale moja dela i moje misli.