Hronike Ambera – I tom: Devet prinčeva Ambera/Puške Avalona

„Ako ostanem – smrt, a ako nastavim – isto smrt.“

„Jedna je neminovna“, rekoh, „a o drugoj ćemo možda moći da pregovaramo. Idemo!“

postoje Senke i postoji Supstanca, i to je osnova samog sveta. Što se Supstance tiče, postoji samo Amber, istinski grad, na istinskoj Zemlji, koja sadrži sve. Senke su bez kraja i konca. Svaka mogućnost postoji negde kao Senka onog istinskog. Amber ih samim svojim postojanjem baca u svim pravcima. I šta se tu još ima reći? Senke se protežu od Ambera do Haosa, i unutar njih sve je moguće. Postoje samo tri načina da se kroz njih hodi, i svi su teški

„Ako u jednu ruku uzmeš želju, a u drugu nešto obaviš, stisni obema, pa da vidimo iz koje će nešto izaći.“

Uglavnom najbolje razmišljam – zaista razmišljam – kad mislim o nečem drugom.

ete Ambera može da hodi među njima, a ja sam bio od te loze. Možeš ih nazvati paralelnim svetovima ako želiš, alternativnim univerzumima ako ti se tako više dopada, proizvodom obolelog uma ako ti dođe. Ja ih nazivam Senkama, baš kao i svako ko ima moć da među njima hodi. Odlučimo se za neku mogućnost, pa idemo dok ne stignemo do nje. Dakle, na izvestan način, mi je stvaramo. Neka ostane zasad na tome.

Demonski vetar nosio me je istočno od sunca.

Na kraju mi je to podarilo malecno uporište u zdravom razumu, tu, u okrilju očaja.

kraju mi je to podarilo malecno uporište u zdravom razumu, tu, u okrilju očaja.

Svejedno, savršen dan ne postoji…

njegovog mača iz vidnog polja svog levog oka. I plašio sam se. Čovek je bio veličanstven. Da ga nisam toliko mrzeo, zapljeskao bih mu

Video sam papirnatu kožu i kvrgave kosti nalik na prutiće – kosti mrtvih u Aušvicu. Bio sam prisutan u Nirnbergu, znao sam. Čuo sam glas Stivena Spendera kako recituje „Beč“ i video Majku Hrabrost kako prelazi pozornicu na veče Brehtove premijere. Video sam rakete kako odskaču u vazduh sa zamrljanih tvrdih površina, s Penemindea, Vandenberga, Kenedija, Kizilkuma u Kazahstanu, i rukama dodirivao Kineski zid. Pili smo pivo i vino, i Šekspir je rekao da se napio i otišao je da povraća. Zašao sam u zelenu šumu zapadnog rezervata i za jedan dan zadobio tri skalpa. U maršu sam pevušio neku melodiju, i ušla je ljudima u glavu. Postala je Auprès de ma blonde*****. Sećao sam se, sećao se… svog života na onom mestu u Senkama koje žitelji nazivaju Zemljom. Još tri koraka i s krvavim sečivom u ruci video sam trojicu mrtvaca i svog konja na kom sam bežao od revolucije u Francuskoj. I još mnogo, mnogo toga, sve do…

Na jednoj se nalazio čovečuljak prevejanog izgl

„Nikad ne veruj rođacima. To je mnogo gore nego verovati neznancima. Kod neznanaca postoji šansa da ostaneš bezbedna.“

Topot kopita i zvuci kola konačno su poprimili normalnu jačinu, a do nas su dopirali i njihovi odjeci.

Uglavnom je bitnije biti u stalnom pokretu nego ići brzo.

Niko osim prijatelja neće ti pokrasti knjige

„Jednom davno sam, od nekog barda u prolasku, čuo ove stihove: ’Preko reke Blagoslovenih, seli smo, o da, seli i jecali, i sećali se Avalona. Mačevi nam behu skršeni u rukama, a štitove smo obesili o hrast. Srebrne kule su pale u more krvi. Koliko milja do Avalona? Nijedna, velim ja, i sve na svetu. Srebrne kule su pale.“

popušio sam jedanaest paklica. To je dvesta dvadeset cigareta. Jednom sam merio koliko mi jedna traje; trebalo mi je sedam minuta da je popušim. Dakle, ukupno hiljadu petsto četrdeset minuta sam ja proveo u pušenju, odnosno dvadeset pet sati i četrdeset minuta

Lična osećanja ne valjaju za politiku, zakonske odluke ili poslovne dogovore.“