Dani slave i očaja

Ljudskim bićima nije dato – na njihovu sreću, jer bi život inače bio nepodnošljiv – da u većoj meri predvide ili predosete razvoj događaja.

Vinston Čerčil, posmrtno slovo Nevilu Čemberlenu,
12. novembar 1940.

od 1935, taj stav pretočio u niz zakona o neutralnosti koji su strogo regulisali izvoz oružja i municije i zabranjivali da američki brodovi prevoze ratni materijal bilo kojoj zaraćenoj strani. Amerikanci su saosećali s Engleskom, ali sada se postavljalo pitanje koliko je zapravo stabilno Britansko carstvo koje je smenilo vladu istog dana kada je Hitler napao Holandiju, Belgiju i Luksemburg.
U subotu 11. maja ujutru predsednik Ruzvelt sazvao je sednicu kabineta u Beloj kuću na kojoj se povela rasprava o novom britanskom premijeru. Glavno pitanje bilo je može li on ikako pobediti u ovom proširenom ratu. Ruzvelt je ranije više puta bio u dodiru s Čerčilom dok je ovaj bio

„Ja razumem sve vaše teškoće s američkim javnim mnjenjem i Kongresom“, diktirao je Čerčil, „ali situacija se pogoršava munjevito i izaći će van kontrole američkog javnog mnjenja dok ono najzad sazri.“

„Siroti ljudi, siroti ljudi“, rekao je. „Veruju mi, a ja ne mogu da im dam ništa osim dugotrajnog stradanja.“

Pod Čemberlenom čak ni izbijanje rata nije ubrzalo tempo rada, prema rečima Džona Kolvila, ali Čerčil je bio dinamo.

razmetljiv, energičan i potpuno nepredvidiv

Suočen sa sitnim nevoljama ne smeš da zaboraviš ogromne razmere događaja i blistavo osvetljenu pozornicu istorije na kojoj stojimo.“ Završio je citirajući reči koje je Žorž Danton, vođa Francuske revolucije, uputio samom sebi neposredno pre nego što je giljotiniran 1794: „’Bez slabosti, Dantone.’“

U nemačkim napadima tokom 1940. samo u Londonu poginulo je 13.596 stanovnika, a ozbiljno ranjeno 18.378. A napada će biti još, uključujući i onaj najgori od svih.

čitavog Adventa. „To se mora ograničiti isključivo na Badnje veče i sam Božić“, rekao je okupljenima. A čak i tako“, naglasio je, „Božić treba da se posmatra u kontekstu rata. Nekoliko nedelja mlitave božićne atmosfere nije u skladu s ratničkim raspoloženjem nemačkog naroda.“

Gebels je brinuo i zbog Božića. Nemci su voleli Božić – Weihnachten – više od svih drugih praznika. Na svakom uglu prodavale su se božićne jelke, pevale su se božićne pesme, plesalo se i opijalo. Upozorio je svoje pomoćnike na nepoželjnost stvaranja „sladunjave božićne atmosfere“ i osudio „cmizdrenje i žalost“ koje taj hrišćanski praznik izaziva. „To nije vojnički i nije nemački“, rekao je, i ne sme se dozvoliti da traje tokom