Njeno nago telo i druge čudne priče

Ne gledam te, ali osećam kako mi se tvoje prisustvo sve više približava

Upitao sam se kako će nastaviti dalje taj večiti šaptač, taj nesamostalni čovek, čiji je život crpeo svoj smisao isključivo iz prisustva nekog drugog.

Nikada nije pogledala koliko je sati. Tako kako joj sat pada po grudima, Aloja oseća svaki sekund i uvek tačno zna koliko je sati.

Osećao sam, između ostalog, da je moje dostojanstvo bilo brutalno pogaženo i bio sam odlučan u svojoj nameri da zahtevam neka objašnjenja.

„Doneta je odluka.” Kako je samo slatko i teško ta fraza brujala u mojim ušima!

samo na tren te ponovo imam, držim te, sestro, majko i ljubavnice, iznova u svom zagrljaju.

Jutros dok su na trgu oko jednog velikog kolca gomilali trnje, drva za potpalu i debla, jedna zaglušujuća buka, poput ropca, probudila me je u mojoj zatvorskoj ćeliji...

„Jedan beskrajni ples”, setih se njenih reči, dok se ona vrtela ukrug presrećna u ritmu valcera koji nije imao nameru da se završi;

Po mojim rukama se prepliću poznati mirisi, Aloja, Mara, Nađa i samo na tren te ponovo imam, držim te, sestro, majko i ljubavnice, iznova u svom zagrljaju.

„Završi ovu knjigu onako kako ti želiš. Slobodan si da delaš kako god misliš da treba. Moja uloga se ovde završava. Zbogom.”