Higijena nesecanja I deo

Kad je čovek uznemiren, njegovoj pažnji je nasušno potrebno da grozničavo obrađuje bilo šta.

Droge me nikad nisu zanimale, ali ponekad shvatam šta narkomani rade: zaljubljeni su u tu moć… diskonektovanja od sveta oko sebe.

Ništa nisam dogledao, ništa nisam saznao, čestice one tvari od koje su snovi satkani razroje se uvek u taj istovetni čas.

Maks se tog jutra raspričao o deci, o tome zašto ih neko poželi, ali tu je zapravo i bilo nečega: u suštini, govorio je o bezuslovnoj ljubavi. U vezama, u prijateljstvima, u svemu tražimo to, ali gde god poseješ ljubav izraste i korov uslova, svugde, samo ne u ljubavi dece i roditelja. Otporna je na svaki ožiljak, na svaku štroku i garež, čak i na duševnu izobličenost. U ćaletovoj i mojoj priči jedan lanac je, dakle, ipak bio stvaran, i zvao se upravo tako: bezuslovna ljubav; bio je razapet preko provalije našeg jaza u svako doba.

Tako, ili se prihvati ono što se već ima kad se već nema ono što se želelo.

Ali lako tako pametovati kad si muškarac. Ženama je teže: biološki sat sam je po sebi jedna veoma bučna mašina, i kao da nije dovoljno, neko drugi dođe, povadi kazaljke i počne njima da im radi akupunkturu mozg

Šta ako imaš nekoga, ali nemaš sebe

to je sušti užas roditeljskog sebičluka i emotivne ucene.

Takve odluke treba da budu osećaj, ne alarm kalendara.

Neverovatno kako to dugme često pritisne neko drugi, a onda se volšebno ispostavi da smo to nekako baš i sami hteli. Nismo