Greh njene majke

Mlada devojka, bez roditelja,
otpočinje samostalan život

Pod tuđim krovom

Tajanstveni mladić sa sivim očima

Bogatstvo i društveni ugled su srušeni

S druge strane kao da se telo naslonilo na kvaku, steže je, otvori lagano vrata. Plava vizija ustuknu i stade. Velike crne oči su ga gledale, očekivale, obećavale. Snažni talas osećanja kao da ih oboje zahvati i baciše se jedno drugom u zagrljaj. Muškarac je buncao, stezao je, pritiskivao na grudi, milovao. Nežne, meke, tople ruke obavile su mu se oko vrata i vitko telo se pripijalo uz njega, davalo mu se sve.

Vide je svu. Osetio je kako se svlači svila preko njenog tela. Nesvestica ga zanese. Poludeće! Koraci, slatki, nežni, kao da se kotrljaju listići, privlače se tiho, sasvim tiho do vrata. Čuo je dah, ona je bila tu, s druge strane vrata.

A ona je tako slatka i mila. Sav je goreo kao u groznici i dolazilo mu je da porazbija, pokida sve. Teška mu je bila i ova noć, a kako ju je očekivao, drhtao!

– Nije me strah! Mogu sama. – „On se zbog nasleđa oženio mnome. Novac! Samo novac!“

– Onda, laku noć – prigušeno progovori mladi čovek i steže pesnice. Grudi mu zadrhtaše, srce se strese. Htede da joj jurne, ali ščepa kvaku kao da je hteo da slomije gvožđe. Izašao je u predsoblje. „Ja sam ubica njene mame! Ona me mrzi.“ Stajao je na balkonu i spustio glavu na ogradu. Stezalo mu je nešto slepoočnice i u glavi udarao težak bol. Sav mu je život izlazio pred oči: sirotinja, poniženje, brige, ali ovo večeras je bilo najbolnije. Doći do nečeg lepog, nežnog, pa sve izgubiti i biti okrivljen i osuđen! Mrzeo je sebe zbog one strašne noći. A zar je mogao drukčije da uradi? Da li je ovo osveta njemu, ako je on ubica njene mame? Ili i u njoj ima majčine neosetljivosti? To ga je stezalo, seklo, dovodilo do očajanja. Zar ona ne može da oseti njegov život? Zar ne oseća koliko je voli i kako bi bio srećan s njom? Izgubiti je bilo mu je strašno kao sav jad i sirotinja prošlosti. Kako je njegov ujak morao da pati? Zar je njima obojici suđeno da pate zbog majke i kćeri? Odbacivao je sve njene osude. Hteo je da veruje da je nežna i osećajna.

Mala ruka, uzdrhtala, spusti se na oborenu glavu.

– Nisam ja tako svirepa, ali i ja sam izmučena.

– Oprosti mi! Bio sam grub! To je zato što te volim, jer sam i ja sebe izmučio grižom savesti što sam ti zadao toliki bol, tebi, jednom nežnom detetu. Kako sam strahovito patio posle one strašne noći našeg venčanja! Pao sam u postelju. Čini mi se bilo bi mi lakše da si me tužila, uložila makar kakav protest. Ali tvoje ćutanje, i pored tragedije tvoje mame, otkrilo mi je tvoju dušu. Da sam bio samo ja u pitanju i to nasleđe, odrekao bih se svega i nikad ne bih ono uradio. Ali u pitanju su bili Brankica, Dunja, Voja! Ja sam im bio i otac i mati, oni su od mene sve očekivali. Da sam ih ostavio, svi bi propali! Kako su oni sada svi srećni, kako te vole! Ali ja želim da i ti budeš srećna. Ako sam te prisilio na venčanje, ne prisiljavam te da budeš moja žena. Od tebe zavisi hoćeš li da ostaneš sa mnom ili da tražiš razvod braka! Veruj, ja te silno volim sada, ali osećam da nemam prava da gospodarim tvojim životom. Ništa neću silom. Ostani kod mene koliko hoćeš. Ovo je tvoja kuća koliko i moja, ispitaj sebe i reci mi hoćemo li biti muž i žena ili ćemo se rastaviti? Tvoja mati se ogrešila o mog ujaka jer je volela bogatstvo, a ja sam se isto tako ogrešio o tebe. Ali nisam voleo imanje zbog provoda, uživanja, razuzdanosti, nego da spasem siročiće.

Rešio sam da po svaku cenu spasem moje siročiće i da te ukradem, prisilim na venčanje i posle te vratim, zatražim razvod braka i dam ti odštetu za pretrpljeni strah i nasilno venčanje.

– Zašto to nisi uradio kad me nisi voleo?

Privukao ju je na grudi, zagnjurio lice u njenu kosu! Osetila je uzdah posle reči koje su dolazile kao dah noći:

– Neću da verujem da si ti prema meni nemilosrdna kao tvoja pokojna majka prema ujaku. Nisam se mogao rastaviti s tobom jer si mi se dopala.

– Samo dopala?

– Pa, da. Trebalo je da mi se dopadneš da bih te zavoleo. A onda je došla i smrt tvoje mame. Samo sam ti ja ostao.