Sto bisera

Ša­pu­ćem, psu­jem, pre­tim, iz­mi­šljam lju­bav­ne do­go­dov­šti­ne u ko­je ni de­ca ne bi po­ve­ro­va­la.

Pre­o­bra­že­nje jed­ne ban­ke u agen­ci­ju za po­slov­nu prat­nju naj­bo­lje je od­sli­ka­lo vre­me u ko­me je du­hov­na pro­sti­tu­ci­ja po­sta­la le­gi­tim­no pra­vi­lo po­na­ša­nja.

. Če­sto pe­vam i igram iz ina­ta, jer že­lim mno­go to­ga da za­bo­ra­vim. Za­žmu­rim i pe­vam. Za­što bi svi mo­ra­li da zna­ju da mi je te­ško.

u nje­mu pod­jed­na­kom sna­gom ži­ve mu­ška­rac i že­na.

„Po­sli­je svih kra­je­va,

na kra­ju sva­kog kra­ja,

mo­že li bi­ti još je­dan po­če­tak,

još je­dan ži­vot po­sle zad­njeg iz­di­sa­ja?

Ovih da­na se baš to­me na­dam,

u ta­kvu pri­ču vje­ru­jem lu­do,

pa da­lje spo­koj­no u am­bis pa­dam,

če­ka­ju­ći po­klon – spa­se­nje, ču­do.“

– Du­ša­no­vac je cen­tar sve­ta. Nig­de li­pe ta­ko ne mi­ri­šu kao na Pa­ši­nom br­du

Je­dan od na­di­ma­ka bio mu je Ser­pi­ko, a in­spi­ra­ci­ja je pro­na­đe­na u film­skom ju­na­ku ko­jeg je tu­ma­čio Al Pa­ći­no

Si­mo­na Vi­zen­ta­la, lov­ca na rat­ne zlo­čin­ce, ali ipak ni­su us­pe­li da Vald­haj­ma iz­ve­du na sud

Sve la­ži o me­ni su isti­ni­te. I obr­nu­to.“

Dra­ga­na Ma­le­še­vi­ća Ta­pi­ja, sli­ka­ra ma­gič­nog hi­per­re­a­li­zma. U su­šti­ni, taj pra­vac kri­je moć ide­al­nog fal­si­fi­ko­va­nja stvar­no­sti