Rat i mir 2

Izgovorena reč je srebrna, a neizrečena – zlato.

Nemci bivaju uobraženi na osnovu apstraktne ideje – nauke, to jest tobožnjega znanja potpune istine.

Francuz biva uobražen stoga što smatra sebe lično, kako umom tako i telom, neodoljivo očaravajućim kako za muške, tako i za ženske.

Englez je uobražen na toj osnovi što je on građanin najuređenije države na svetu, te stoga, kao Englez, uvek zna šta ima da radi, i zna da je sve ono što kao Englez čini nesumnjivo dobro.

Italijan je uobražen stoga što je uzrujan i žustar, pa lako zaboravlja i sebe i druge. Rus je uobražen naročito stoga što ništa ne zna, niti hoće da zna, jer ne veruje da se uopšte nešto i može znati.

Vidim da sam počeo isuviše mnogo da shvatam i uviđam. A nije za čoveka da okusi plod sa drveta poznanja dobra i zla…

ko se bude žešće borio i sebe manje žalio, taj ima da pobedi.

Bitku, brate moj, dobija onaj ko se čvrsto rešio da je dobije.

„Pa ipak“, reče on, „zar se ne govori da je rat sličan igri šaha.“
„Jeste“, reče knez Andrej, „samo s tom malom razlikom što ti u šahu, pre svakog poteza, možeš da razmišljaš koliko ti je volja; što si ti tamo izvan uslova vremena, i još s tom razlikom što je konj uvek jači od piona, a dva piona uvek jača od jednog, a u ratu je jedan bataljon nekad jači od cele divizije, a neki put slabiji i od jedne čete… Relativna snaga vojske nikome ne može biti poznata. Veruj mi“

Između njih je čitavih dvadeset hiljada osuđeno na smrt, a oni se zagledali u moj šešir! Čudnovato!

Stari narodi su nam ostavili obrasce herojskih poema u kojima heroji predstavljaju sav interes istorije, a mi još nikako ne možemo da se naviknemo da za današnje vreme takva istorija nema nikakvog smisla.

Zašto su i kako su bile zapodenute i prihvaćene bitke kod Ševardina i Borodina? Zašto su obe strane pristale da se bije Borodinska bitka? Ni za Francuze ni za Ruse nije ona imala ni najmanje smisla. Najbliži rezultat bio je a i morao je da bude – za Ruse to što smo se tada bili približili propasti Moskve, čega smo se mi više od svega na svetu bojali, a za Francuze: što su se približili propasti cele svoje vojske, čega su se oni takođe većma od svega na svetu bojali. Rezultat je taj još tada bio potpuno očevidan, ali je Napoleon ipak zapodenuo tu bitku, a Kutuzov ju je prihvatio.

Kad god se opasnost bliži, tada uvek dva glasa u čovečjoj duši podjednako govore: jedan svagda govori da čovek treba da promisli o samoj prirodi opasnosti i o načinima za spasavanje od nje; drugi mu još razumnije govori da je isuviše teško i mučno misliti o opasnosti kad nije u čovekovoj vlasti da sve predvidi pa da se spase od opšteg toka stvari, te da je stoga bolje nikako i ne misliti o neprijatnom sve dotle dok ono ne nastupi – nego treba misliti samo o prijatnom. Kad je čovek usamljen, on većinom sluša prvi glas, a kad je u društvu onda, naprotiv, sluša onaj drugi.