Komo

Čoveče, pomislih, u kakvom sve užasu čovek može da se nađe. Užas koji čovek priredi drugom čoveku. Sedeo sam na obali jezera i čitao o tome. Stigao sam tu iz sredine stalnih užasa koje ljudi priređuju drugim ljudima. Pun je svet tih večitih užasa. Pun je svet takvih sredina. Doba informacije. Doba govnarije. Prodaja sranja. Doba ravnodušnosti zauvek. Doba sitnodušnosti poslednjih nekoliko hiljada godina

Svakog dana vežbati vedrinu. Kako? Izlagati se, biti nesiguran, stideti se, donositi male odluke, puno hodati, i biti smešan samom sebi.

Na vratima kombija nalazila se velika slika drveta i nešto je pisalo sitnim zelenim slovima, na italijanskom. Nešto kao šumska hitna pomoć. Ostao sam još malo pored tog drveta, uvek je teško kad se razboliš i kad si sam. Trebalo bi da posade još jedno drvo pored tog drveta, zbog društva. Onda je mala senica sletela na granu, pa sam mogao da odem.

Bio je to moj jezik. Čak i posle svih ratova, ipak sam razumeo svaku reč, to nije moglo da se promeni… A onda sam slušao neke voditelje i muziku iz Hrvatske, tiho, i tako zaspao.

Čoveče, pomislih, u kakvom sve užasu čovek može da se nađe. Užas koji čovek priredi drugom čoveku. Sedeo sam na obali jezera i čitao o tome. Stigao sam tu iz sredine stalnih užasa koje ljudi priređuju drugim ljudima. Pun je svet tih večitih užasa. Pun je svet takvih sredina. Doba informacije. Doba govnarije. Prodaja sranja. Doba ravnodušnosti zauvek. Doba sitnodušnosti poslednjih nekoliko hiljada godina.

Nisam lepo ni postupao. Bio sam nepravedan prema nekim ljudima, bio sam neodgovoran prema nekim obavezama. Bio sam, najčešće, vrlo nepažljiv uopšte. Nekako sam preživljavao sve to. Uspevalo mi je. Čak sam nešto i radio, i zarađivao. Iako to ne bih smeo sasvim da tvrdim. To, da sam preživeo sve to bez ikakvih posledica. Uvek ima posledica, dođu pre ili kasnije.

Video sam skupe radnje, lepo obučene ljude, luksuzne automobile, i shvatio sam da to nije obično selo, već mesto gde žive bogati ljudi. Nije loše biti bogat, pomislio sam, imati jahtu, kuću na ovom jezeru, kupovati sve ove kapute, košulje, jakne, cipele i džempere od nekoliko stotina ili hiljada dolara. Ali nije loše ni kad nisi bogat, i kad nemaš ništa od toga, jer sve to i nema neke velike veze sa samim životom

Sišao sam do radne sobe, napravio sam sebi dupli espreso, stigle su i novine, ali ne, ne, to mi nije trebalo, nikakve vesti mi nisu bile potrebne, nikakve informacije. Samo sam sedeo i uživao. Otvorio sam sve prozore. Pustio vazduh i sunce unutra. Odmarao sam se, gledao brda prepuna čempresa.

Reč radost postoji samo u promenama.

Shvatio sam zašto su sve ptice zamukle. On je bio jedan, veliki, gore, iznad svih nas. Osećao sam se kao žaba. Mogao je sve, šta god je hteo. Nikada nisam bio beznačajniji. Bio sam mali, baš kao i moj život, i sve u mom životu, i sve u meni, sve iluzije u meni, sve što je mene činilo