Slučaj ljutite ćerkice

rekla mi je jednom da je podizanje dece poput promene uloga u pozorištu. Kad su vrlo mala, ti si režiser drame o njihovom životu. Kasnije dobiješ mesto u prvom redu, da odatle posmatraš šta im se u životu dešava. Potom, možda pređeš negde u četvrti red. Oni postaju stariji, a mi, roditelji, odlazimo da ih gledamo s mesta u mezaninu. Ali stalno se pomeramo sve dalje od pozornice. Naposletku se nađemo veoma daleko, na mestu koje su, kad su bili mali, nazivali rajem.

Sarina baka, koja ima četvoro dece i dvanaestoro unučadi, rekla mi je jednom da je podizanje dece poput promene uloga u pozorištu. Kad su vrlo mala, ti si režiser drame o njihovom životu. Kasnije dobiješ mesto u prvom redu, da odatle posmatraš šta im se u životu dešava. Potom, možda pređeš negde u četvrti red. Oni postaju stariji, a mi, roditelji, odlazimo da ih gledamo s mesta u mezaninu. Ali stalno se pomeramo sve dalje od pozornice. Naposletku se nađemo veoma daleko, na mestu koje su, kad su bili mali, nazivali rajem.

Sarina baka, koja ima četvoro dece i dvanaestoro unučadi, rekla mi je jednom da je podizanje dece poput promene uloga u pozorištu. Kad su vrlo mala, ti si režiser drame o njihovom životu. Kasnije dobiješ mesto u prvom redu, da odatle posmatraš šta im se u životu dešava. Potom, možda pređeš negde u četvrti red. Oni postaju stariji, a mi, roditelji, odlazimo da ih gledamo s mesta u mezaninu. Ali stalno se pomeramo sve dalje od pozornice. Naposletku se nađemo veoma daleko, na mestu koje su, kad su bili mali, nazivali rajem.

Čuveni britanski pedijatar i psihoanalitičar D. V. Vinikot, najpoznatiji po svom konceptu „dovoljno dobre majke“, tvrdio je kako deca žive u dva sveta: u bogatom svetu mašte i onom prozaičnijem; majčin zadatak je da dozvoli da svakodnevni svet u malim dozama prodire u svet mašte.

rekla mi je jednom da je podizanje dece poput promene uloga u pozorištu. Kad su vrlo mala, ti si režiser drame o njihovom životu. Kasnije dobiješ mesto u prvom redu, da odatle posmatraš šta im se u životu dešava. Potom, možda pređeš negde u četvrti red. Oni postaju stariji, a mi, roditelji, odlazimo da ih gledamo s mesta u mezaninu. Ali stalno se pomeramo sve dalje od pozornice. Naposletku se nađemo veoma daleko, na mestu koje su, kad su bili mali, nazivali rajem.

Možda su njeni izlivi besa eksperimenti kojima želi da se uveri da može raditi i protiv moje volje – da može biti samostalna – a da ću ja ipak i dalje biti tu. Da ću i dalje misliti kako je ona, naravno, najbolja devojčica na svetu.