Kraljica senki

Kako je to bilo?“, tiho je upitala Manon. „Voleti.“

Jer to je bila ljubav – ono što je možda jedina Asterin od svih Gvozdenzubih veštica osetila i otkrila.

„Bilo je to kao da sam svakog dana pomalo umirala. Ali kao da sam bila živa. Bila je to radost toliko potpuna da je bila bol. To me je uništilo, raščinilo i prekovalo. Mrzela sam to jer sam znala da ne mogu da pobegnem i znala sam da će me to zanavek promeniti. A ona mala veštica... i nju sam volela. Volela sam je neopisivo – ne mogu da ti kažem ništa drugo osim da je to bila najmoćnija stvar koju sam ikada osetila, veća od besa, od požude, od magije.“

Nekada je mislila da je rođena da postane kraljica.

U međuvremenu je naučila da je rođena da bi bila vučica.

uobičajene protuve, srećne što mogu da uživaju u tuđoj bedi

Predugo sam živela ne tražeći odmazdu. Praštanje me ne zanima.“

Teško je igrati igru kada ne znaš pravila.“

da će ubrzo videti one koje je svih ovih godina tajio u svom pokidanom srcu.

I zato je trpeo groznicu, mučninu i bol. Ubrzo – ubrzo će ga Smrt pozdraviti

da će ubrzo videti one koje je svih ovih godina tajio u svom pokidanom srcu

Ako si ti mogla da se toliko promeniš za dve godine, zašto ne bih mogao i ja?“

Proveo sam stoleća lutajući svetom, od carstva preko kraljevstava do pustara, nikada se ne smirujući, nikada ne stajući – ni na čas. Stalno sam gledao ka obzorju, stalno se pitajući šta me čeka preko narednog okeana, preko sledeće planine. Ali mislim… Mislim da sam sve to vreme, sva ta stoleća, samo tražio tebe.“

Zbog tebe želim da živim, Elin Galatinijus“, rekao joj je. „Ne da postojim – već da živim.“