Citati iz knjige „Ringišpil“ autora Jelena Bačić Alimpić

Vidite, postoji nešto i van granica medicine i naučnih dostignuća. Verujem da je mozak pokretač onoga što ni vi ni ja ne možemo da zamislimo. Kada iskreno verujete i snažno želite, čuda se događaju.
Životu se treba predavati, uzimati od njega sve što pruža i trošiti neštedimice. U suprotnom, on će uzeti sve.
patnja na neki čudan, pomalo morbidan način oplemenjuje čoveka. Zapravo, tera ga da se, poput Feniksa, ponovo rađa iz pepela.
„Misli na sebe, Anuška moja. Uvek misli prvo na sebe. Veruj mi, drugima će biti uvek bolje nego tebi, budeš li mislila samo na njih. Nemoj, devojčice moja, nemoj ponavljati moju grešku…“
Savet koji ti ja iz svog iskustva mogu dati jeste da slušaš samo sebe i svoje srce. Nikada druge. Ljudi su najčešće zlonamerni, ljubomorni na tuđu sreću i uspeh.
Moraš da skupiš snagu…

– Snagu za šta, Slobodane? Za umiranje? Za to mi ne treba snaga, dragi moj. Svu svoju snagu sam iscrpla na život, Slobodane. Smrt je ništa. Život je sve. Hrabrost je živeti. Za to je potrebna snaga, ne za umiranje.
Kada iskreno verujete i snažno želite, čuda se događaju.
Ljubav i želja da budete kraj svojih najmilijih, kada ste im najpotrebniji, potiru sve vaše boli i sve nesrećne, preteće dijagnoze.
na Balint je retko i malo lagala u životu. Laž je prezirala. Ipak, ponekad se služila malim, bezazlenim lažima, samo ukoliko bi tako one koje voli poštedela bola.
Biće šta biti mora. Sudbinu ne možemo menjati, toliko sam od života naučila.
Životu se treba predavati, uzimati od njega sve što pruža i trošiti neštedimice. U suprotnom, on će uzeti sve.
Ona je ili bezuslovno i strasno volela, ili bivala lišena bilo kakvih emocija.
U njihovoj ljubavi razumu nije bilo mesta. Čak i kada bi se javljao, tih ranih godina njihove ljubavi, nestajao bi razvejan njegovim glasom, pogledom i osmehom. Kad odistinski voliš, razum ti postaje neprijatelj. Srce je tvoj jedini saveznik i najpouzdaniji prijatelj. Kad razum progovori, ljubav bledi i onaj ko ga posluša uvek manje voli.
Imala je sve, a zapravo, bez njega, nije imala ništa.
Najteže je ispraćati one koje voliš i najbolnije živeti život posle njih.
Otkrio sam nova mora tek kada sam stekao dovoljno hrabrosti da iz vida izgubim obalu.
Postoje u nama neka osećanja neprevodiva u reči, koja se nikada i nikome ne mogu opisati, trenuci neopisivog bola i sreće.
Ana je naučila svoju prvu životnu lekciju: patnja na neki čudan, pomalo morbidan način oplemenjuje čoveka. Zapravo, tera ga da se, poput Feniksa, ponovo rađa iz pepela.
Ta nepoznata devojka je u njemu ukrotila lovca na ženska srca i probudila sasvim drugačija osećanja.
Ne brini, Nina, biću oprezna.

– Draga moja devojčice, kada se desi prava ljubav, oprez se istopi poput pahulja na tvojoj rukavici.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)