Emanuele Đulijaneli,Paolo Fruska

Jugoslovenski nokturno: Roman o jednoj generaciji

    Aleksandra Milovanovićje citiralaпре 2 месеца
    Ostatak priče je urlik Milojka Pantića koji je odmah ušao u legendu: „Darko, Darko, Darko!“, viknuo je tri puta da zapečati podvig Crvene zvezde koja je postala šampion Evrope
    Jasna Prokovićje citiralaпре 4 месеца
    „Jugoslavija je za mene bila Evropa. Ja sam tamo odlazio čak i pešice, ne samo autobusom, kolima ili avionom. Ma koliko iscepkana, Jugoslavija je bila model za Evropu budućnosti. Ne Evropu kakva je sada, ovu našu, u neku ruku veštačku Evropu, sa njenim slobodnim trgovinskim zonama, već mesto gde različite nacionalnosti žive pomešane, naročito onako kako su to u Jugoslaviji radili mladi, čak i posle Titove smrti. Eto, mislim da je to Evropa kakvu bih ja želeo. Zato je za mene slika Evrope uništena sa uništavanjem Jugoslavije.“

    (Peter Handke, televizijski intervju)
    Gvozdenje citiraoпрошлог месеца
    Kad se srpski narod probudi iz letargije, baci se naglavačke, kao mesečar, u sopstvenu propast.“
    Gvozdenje citiraoпре 2 месеца
    život je ono što nam se dešava dok smo zauzeti pravljenjem drugih planova
    Aleksandra Milovanovićje citiralaпре 2 месеца
    Nema potrebe ništa da dodamo; čini nam se da je sve rečeno. Između ostalog i zato što za nas, isto kao i za našeg Acu, Jugoslavija nije bila ništa drugo do:

    „Jedna velika reka, baš kao Dunav: mirna, svečana, miroljubiva. Reka koja je dobijala snagu i energiju od svih svojih pritoka, metafora svih naroda koji su je sačinjavali i koji su se stapali u snažan rečni tok, u kome se više nisu razlikovali, pošto kapi vode mogu samo da se mešaju i stapaju.

    Tako postaju snažne i mogu da stignu do mora.“
    Aleksandra Milovanovićje citiralaпре 2 месеца
    Jugoslavija ima šest republika, pet naroda, četiri jezika, tri vere, dva pisma i jednog Tita.“
    Aleksandra Milovanovićje citiralaпре 2 месеца
    Balkan je pre raspoloženje nego geografska oblast.
    Aleksandra Milovanovićje citiralaпре 2 месеца
    U dva koraka je ušao u dnevni boravak. Nekoliko kvadratnih metara sa starim nameštajem, tepihom, bibliotekom. Na suprotnom zidu niz diploma, fotografija timova, uramljenih isečaka iz novina – svetilište i mauzolej njegove sportske karijere.
    Aleksandra Milovanovićje citiralaпре 2 месеца
    dva koraka je ušao u dnevni boravak. Nekoliko kvadratnih metara sa starim nameštajem, tepihom, bibliotekom. Na suprotnom zidu niz diploma, fotografija timova, uramljenih isečaka iz novina – svetilište i mauzolej njegove sportske karijere.
    Aleksandra Milovanovićje citiralaпре 2 месеца
    Aca je pogledao u daljinu, iza lipa u ulici; lepo je što su ponovo ozelenele. To ga je smirivalo. Voleo je smenjivanje godišnjih doba, ciklično proticanje vremena, to stalno vraćanje. Zar to, u suštini, ne važi i za fudbalsko prvenstvo?
    Aleksandra Milovanovićje citiralaпре 2 месеца
    Kad Aca i ja priđemo stolu rezervisanom za nas dvojicu i društvu koje već sedi i čeka nas, u sećanje se vraćaju poznata lica iz albuma sa sličicama iz dečačkih dana.
    Aleksandra Milovanovićje citiralaпре 2 месеца
    „Jugoslavija je za mene bila Evropa. Ja sam tamo odlazio čak i pešice, ne samo autobusom, kolima ili avionom. Ma koliko iscepkana, Jugoslavija je bila model za Evropu budućnosti. Ne Evropu kakva je sada, ovu našu, u neku ruku veštačku Evropu, sa njenim slobodnim trgovinskim zonama, već mesto gde različite nacionalnosti žive pomešane, naročito onako kako su to u Jugoslaviji radili mladi, čak i posle Titove smrti. Eto, mislim da je to Evropa kakvu bih ja želeo. Zato je za mene slika Evrope uništena sa uništavanjem Jugoslavije.“

    (Peter Handke, televizijski intervju)
    Aleksandra Milovanovićje citiralaпре 2 месеца
    Druga zlatna generacija. Jugoslavija je postala svetski šampion. I dan-danas se naježim dok izgovaram tu rečenicu. Jugoslavija je podigla pehar Svetskog kupa za igrače do dvadeset godina, što je najveći uspeh reprezentacije koja će nepune četiri godine kasnije prestati da postoji.“
    Aleksandra Milovanovićje citiralaпре 2 месеца
    Posmatram ga dok sedim na klupi, dovoljno da mogu da prebrojim bore koje mu brazdaju čelo. Dovoljno da vidim bol.
    Aleksandra Milovanovićje citiralaпре 2 месеца
    Aca je ostao nepomičan na terenu, pitao se da li je dobro čuo. Činilo mu se da je to nemoguće. Stavio je ruku ispred očiju, a onda je pogledao u nebo, u beogradsko nebo, koje je tog sparnog dana bilo tako plavo i tako žuto. Nije uspeo da zadrži suze.

    One suze koje su htele da izađu godinu dana ranije, u Beču.
    Aleksandra Milovanovićje citiralaпре 2 месеца
    Osećao je, naravno, tugu i žaljenje. I možda je, duboko u srcu, shvatio da je mladost zauvek prošla.
    Aleksandra Milovanovićje citiralaпре 2 месеца
    Aca ju je ponovo pogledao i po ko zna koji put shvatio koliko je imao sreće što je sreo tu ženu. Brzo ju je poljubio u usne. To je bio trenutak savršene sreće.
    Aleksandra Milovanovićje citiralaпре 2 месеца
    Pogledao je ta lica mladića od osamnaest, devetnaest godina, bili su ozbiljni ili nasmejani, zamišljeni, setni ili iznenađeni, kako obično izgledamo na fotografijama za ličnu kartu.
    Aleksandra Milovanovićje citiralaпре 2 месеца
    S Nemcima se, nažalost, nikad ne zna, do samog kraja utakmice…“

    „Nažalost, tako je.“
    Aleksandra Milovanovićje citiralaпре 2 месеца
    Aca je voleo Boškova i zato što je uporno ostajao u klubu koji nije bio iz Beograda i što je odbijao ponude da nastupa pred većom publikom zbog privrženosti dresu Vojvodine i ljubavi prema rodnom kraju.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)