Citati iz knjige „Ubiti pticu rugalicu“ autora Harper Li

Skaut, jednostavno po prirodi posla, svaki advokat u životu dobije makar jedan slučaj koji lično utiče na njega. Izgleda da je ovo moj.

Ptice rugalice ne rade ništa drugo osim što prave muziku u kojoj uživamo. Ne uništavaju ljudima vrtove, ne gnezde se u ambarima za kukuruz, ne rade ništa drugo osim što nam pevaju iz dubine srca. Zato je greh ubiti pticu rugalicu.

Ali ujutru uvek sve bude bolje.

kao u studeno februarsko jutro, kada ptice rugalice još miruju,

Nije marila ni za kakav kodeks dok ga nije prekršila, ali posle joj se sručio na glavu.

Drveće je mirovalo, ptice rugalice ćutale, stolari u kući gospođice Modi iščezli.

Nije neophodno govoriti sve što znaš. To ne priliči jednoj dami – kao drugo, ljudi ne vole da budu u blizini nekoga ko zna više od nji’. To i’ razdražuje. Nikoga od njih nećeš promeniti tako što ćeš govorit kako treba; moraju sami da požele da nauče, a kada ne žele da uče, ne možeš ništa drugo osim da držiš jezik za zubima ili govoriš njihovim jezikom.“

Atikus je imao pravo. Jednom je rekao da nikoga ne možeš zaista da upoznaš dok ne uđeš u njegovu kožu i malo ne prošetaš u njoj.

„Nije neophodno govoriti sve što znaš. To ne priliči jednoj dami – kao drugo, ljudi ne vole da budu u blizini nekoga ko zna više od nji’. To i’ razdražuje.

„Tvoj otac je u pravu“, rekla je. „Ptice rugalice ne rade ništa drugo osim što prave muziku u kojoj uživamo. Ne uništavaju ljudima vrtove, ne gnezde se u ambarima za kukuruz, ne rade ništa drugo osim što nam pevaju iz dubine srca. Zato je greh ubiti pticu rugalicu.“

„Radije bih da pucaš u konzerve u dvorištu, ali znam da ćeš loviti ptice. Kreštalice ubijaj do mile volje, ako možeš da i’ pogodiš, ali zapamti da je greh ubiti pticu rugalicu.“

nikada nije uvreda kada te neko zove nekim pogrdnim imenom. To samo pokazuje koliko je taj neko jadan; tebi to ništa ne škodi.

onom svetu da nikada nisu naučili da žive u ovom, a posledice toga možeš da vidiš ako pogledaš niz ulicu.“

Naprosto ima nekih ljudi koji… koji su toliko zaokupljeni brigom o

ali ponekad je Biblija u ruci jednog čoveka gora nego boca viskija u ruci… tvog oca.“

Moje vera u jevanđelje s propovedaonice smanjila se pred prizorom gospođice Modi koja se zauvek kuva u raznim protestantskim paklovima. Istini za volju, imala je bridak jezik, i nije išla po kraju i činila dobra dela, kao što je radila gospođica Stefani Kroford. Ali dok gospođici Stefani nije verovao niko ko ima i trunku razuma, Džem i ja smo gajili veliko poverenje u gospođicu Modi. Nikada nas nije otkucala, nikada se s nama nije igrala mačke i miša, i nimalo je nisu zanimali naši privatni životi. Bila nam je drugarica. Nisam mogla da pojmim kako jedno tako razumno biće može da živi u opasnosti od večnih muka.

Zaprosio me je početkom leta, a zatim naprasno zaboravio na to. Proglasio me je svojom, obeležio kao svoje vlasništvo i rekao da sam jedina devojka koju će ikada voleti, a onda me zanemario. Dvaput sam ga prebila, ali ništa nije vredelo

Nisam bila baš sigurna, ali Džem mi je rekao da sam prava devojčica, da devojčice vazda nešto umišljaju, da ih drugi ljudi ne podnose upravo zbog toga i da, ako počnem da se ponašam kao devojčica, mogu slobodno da idem i pronađem neke devojčice s kojima ću se igrati.

Prvi dani slobode, a nama sve dosadilo. Zapitala sam se šta li će nam doneti to leto.

Leto nam je bilo omiljeno godišnje doba: bilo je spavanje na zadnjim zastakljenim tremovima u poljskim krevetima, ili ogledno spavanje u kućici na drvetu; leto je bilo sve što je dobro za jelo; bilo je hiljadu boja u jednom sasušenom predelu; ali ponajviše, leto je bio Dil.