Stranac u šumi – ćirilica

провлачећи се, што би се рекло, као између кишних капи.

Очарање и разочарање су двије стране исте медаље. Немој да ти нада буде очарање, па ти ни туга неће бити разочарање.

Само човјек који прихвати себе уистину постаје слободан од себе. А бити слободан од себе, то значи прије било чега другог побиједити сујету, сопствену сујету.

Буди стрпљив и чувај се осуђивања, то ће једино одржати огањ љубави који сада гори у твом срцу. Из тога пламена извираће храброст, вјеруј ми. Изнијећеш ти све то добро, не бој се. Чекам те.

Дисао сам слободу а то је, вјерујем, најбитније да би се човјек уопште кретао

Храна је, чини ми се, нарочито укусна када је добијеш од некога до кога ти је стало.

А ја – када се растужим, или још више када ме повриједи неко кога волим – обавезно замишљам како сам умро и како они који нису за мог живота схватали колико им значим – плачу.

Нема ништа горе – додао је – од човјека који је умислио да је Богом дан, поготово када око себе још има хор оних који га у том његовом лудилу подржавају. Замисли колико је тешко остати нормалан ако ти нико десет или двадесет година није рекао НЕ, ако ти се нико није успротивио? Није тешко, него је немогуће, па таман да си у свему заиста у праву. У једноумљу нема смирења, нити има било каквог духовног напретка.

Први услов – настави – да нека служба у Цркви, али и уопште, има смисла јесте тај да је не вршиш због себе, него због других

Страдање може бити пут ка очишћењу, уразумљењу, али за то ти је потребна свијест о гријеху, покајничка свијест… И разум. Бојим се да нам обоје још увијек недостаје, да их нема довољно… Ј