Lek protiv smrti

Stoga, ako me sada pitate šta će biti sutra, reći ću vam da je najbolje da što pre uhvatite nekog podruku; da razmenjujete reči na svim jezicima sveta jer svakog sekunda u svetu umire dve hiljade reči; da posle ohlađenog belog vina postojite ispod strehe sa koje dobuje kiša; da više živite na ulici nego u stanu i da, ukoliko imate bicikl, budete veoma, veoma oprezni s njim.

U to vreme bio sam izgubljen. Nisam uspevao da jasno sagledam svoj život. Mislim da ni okolina nije dokraja bila svesna moje ničim izazvane inertnosti.

kao neuspešnim pokušajem prirode da mi podari krila

To je igra prirode – objašnjavao mi je Stjepko. – Takvim ženama priroda podari velike grudi, a ostavi ih bez bradavica.
Stjepko je bio stariji četiri godine i, kao i uvek, bio je u pravu.
– Žene bez bradavica su žene rođene za ljubav – objasnio mi je Stjepan.
Žene-majke, tj. one sa bradavicama, predodređene su za rađanje i dojenje. Što se nas tiče, bile su sasvim neupotrebljive.

A mi? Bili smo i ostali optanti. I kao i svi koji neoprezno napuste zavičaj, nismo više nikada uspevali da budemo potpuno srećni. Kao da smo imali dve, strogo odeljene sreće. Onu, tamo u pustom mađarsko-srpskom Banatu, koju smo poneli u kuferu sećanja i ovu novu, u banskom gradu Varadinu, gde ćemo se pretvarati da smo spokojniji i srećniji nego što jesmo. Tada nismo znali da se svakih sto godina otvara kapija vremena i kao džinovska mešalica, bez razumljivog i vidljivog povoda, iznova izmeša ljude i njihova htenja, namere, puteve i raskrsnice – bez reda i plana

Zlo i nesreća, znam to sada, u ovim poznim godinama, imaju tu osobinu kružnog kretanja, vrtloženja koje vas uvlači u sebe

Ponekad bi me gospon Julije molio da mu pomognem da Vilmu, koja je stalno dremala u teškoj stolici za ljuljanje, iznese na sunce. Ponašao se prema njoj kao prema saksiji cveća. Sunce, vazduh, voda, hrana.

osetljivost tela – pojava o kojoj se vrlo malo zna jer se nerado priča o njoj – po pravilu, nadilazi osetljivost sve prilagodljivijih ljudskih duša.

Omamljivali su me i svi ti mirisi novog habitusa, na mošus, jod i znoj, mokraću i pečeni kesten, sirovu ribu, na vlagu zapuštenih vinskih podruma, na kožu, na ustajalu dunavsku vodu u utvrđenim šančevima. Sva moja čula bila su toliko opterećena da sam u jednom trenutku osetio tup bol u stomaku i ispovraćao se naslonjen na parapet.
Ispod prozora, na tamnom, skoro crnom, delu zida koji smo zvali cokla, ostaće sapunast trag moje izvrnute žuči.

Shvatio sam zašto je pitanje pod koji vagon se bacila Karenjina važno. Zato što se kolebala.

Jedan kolega mi je, sa zaprepašćenjem, rekao da ga je profesor Sreten Marić oborio na ispitu samo zato što nije znao broj vagona pod koji se bacila Ana Karenjina

Malo ćeš spavati, ali ćeš mnogo sanjati. Radićeš nešto sa rečima, ali nećeš zbog toga uvek biti srećan. Imaćeš mnogo žena, ali će ti ona prava nedostajati. Zbog toga ćeš imati prilično nevolja. Zatim ćeš mnogo pisati. Imaćeš dete s jednom ženom koja te neće voleti. Ćerku koja će neverovatno ličiti na tebe. Međutim, za sve će biti nepovratno kasno. Poslednje godine života bićeš sam i očajan. Umrećeš u tuđini. Neće biti nikoga da ti pomogne jer si sve u međuvremenu odbacio.

Nije me brinula mizerna plata, beznačajan društveni status niti nemogućnost da stavove javno izražavam. Sve ono što sam možda mogao u Radiju. Naprotiv. Želeo sam život bez pogleda na časovnik. Vremena sam imao dovoljno. Štaviše, mislio sam da ću ga uvek imati napretek.

Prepoznao sam mesečarski način na koji je hodala.

U vojsci se nisam naučio poslušnosti, čega sam se pre odlaska u nju najviše plašio, nego tuposti, bezvolji i zaboravu.

Zapazio sam da je rekla da sam prilično dobar. Nije upotrebila ono klasično nisi loš. Već ranije sam primetio da se, u proceni nekoga ili neke stvari, radije opredeljivala za pozitivne pojmove. To mi se sviđalo.

Ima leka protiv smrti. Mi smo ga čuvali nekad u kući, ali smo ga izgubili. Potrebno je da taj lek svako ponaosob opet pronađe.

Čitav život čovek gleda u zemlju, očekujući da mu ona rađa i daje, pa ne vidi nebo na koje na kraju odlazi.