Цвијић говори и о негативним аспектима динарског менталитета, о претераној частољубивости, импулсивности, инату, „уји“, о деструктивним и аутодеструктивним последицама тих особина, али ипак у његовој слици преовлађује истицање супериорности динарских људи, који су „живог духа и танане интелигенције“