Ruski prozor

Nema pravog puta, sigurnog računa. Lepota življenja je u privremenosti.

A ti hoćeš po mojim šinama da putuješ. Gradi sam svoju prugu. Zapamti, jedina biografija je autobiografija.

Igrala je i šah. Stalno je pobeđivala oca. Nema jače emocije od želje za redom, ni dublje tuge od nemogućnosti da se svet uredi. Kretati se poput šahovskih figura.

„Za mene mnogi misle da sam luda samo zato što svakome želim da ugodim“, govorila je majka. „Ali zapamti“ – i ja sam pamtio – „ovaj svet ide napred samo zato što postoje oni koji, po cenu da ih proglase ludim, ne odstupaju od svojih načela. Pa ako je dobrota ludilo, onda neka budem luda.“

To što ja sa sobom radim je ludački eksperiment. Presađujem se iz jedne u drugu saksiju. Plutam, nikako da pustim koren.

Bila mi je namenjena prašina vojvođanske varošice, a stigao sam, eto, do okeana.

Prezirala sam vredne i poslušne. I danas kada čitam knjige, ja odmah prepoznam da li je autor od tih vrednih i polušnih. Ne uspevam da dočitam takve knjige.

Ako si akrobata na trapezu, nemoralno je da imaš mrežu koja te štiti? Od čega? Od tvoje vlastite akrobatske veštine.

kod Bulgakova postoje četiri principa sveta. To su božansko, pravda, umetnost i ljubav.

Kukavičluk je najgori porok.

Odlazio je u bordele kao nekad u pozorište.

Zajebi hronologiju. Vreme ne ide pravolinijski.