Noćna škola – Odbrana

Volim ih obojicu. Ali ne znam čak ni šta znači ’biti zaljubljen’.

Ne možeš povući izjavu ljubavi. Ona se ne može poreći ili izbrisati iz zabeleške. Ona ostaje zauvek

„Ali zar ne vidite?“, pitala je drhtavim glasom. „Umreće. A ako on umre...“

...moj život je završen.

„O bože“, prošaputala je, dok joj se srce slamalo. „Kartere...“

Tada automobil skrenu za ugao, a Karter nestade u mračnoj gradskoj noći.

„Reci mi, Eli. Reci bilo šta.“

Svim srcem je želela da je to istina. Želela da može da mu kaže bilo šta. Jer, ako bi mu govorila istinu, šta bi rekla?

„Kartere... volim te.“

„Ali ja sam ti sad najbliža ptica.“

Elin osmeh iščile dok ga je gledala u oči. „Uvek si.“

Kroz njih je provirilo tamnoputo lice. „Jedan je ujutru, jebote.“

Na ulici je bilo još prolaznika. Običnih ljudi. Pitala se kako im oni izgledaju – dvoje raščerupanih i okrvavljenih klinaca koji se muvaju oko Hampsteda u ovo doba noći. Neko bi mogao da pozove policiju.

Kao da su neke zvezde.

„Ovo je uvrnuto“, prošaputa Karter ispod glasa dok su izlazili, a ona se umalo nasmeši.

„To nam najbolje leži.“

Noć je uvek mračnija kada zađete u nju nego kada je posmatrate iz osvetljene sobe.“