Smrt u ružičastom

Vidu nisu smetale laži, smetala mu je istina...

svi ti mišići mu nisu bili ni od kakve pomoći kada nema kičmu

Ono što još uvek nije shvatila bilo je da od sebe same ne može pobeći ma koliko brzo trčala.

Kaput je mirisao na njegovog vlasnika: ta mešavina kolonjske vode, cigareta i muškog tela bila je zanimljiva i iznenađujuće prijatna.

„Sada sam slobodna žena“, rekla je maznim glasom koji ga je toliko uzbuđivao. „Volela bih da se vidimo. Spremiću večeru.“

Ljudi su sedali pijani i besni za volan i gazili prolaznike, zakucavali se u druge automobile, uništavali sebe i sve one koji bi im se našli na putu. Drugi su skakali sa solitera i mostova, bacali se pod kamione i pucali sebi u glavu na javnim zelenim površinama. Muževi su se iživljavali nad ženama. Majke su tukle decu do krvi. Deca su noževima sekla očeve. Kao da je postojao neki začarani krug nasilja koji nikako nije mogao da se zaustavi i koji je dobijao na zamahu kad padne mrak.

muškarca koji se tuširao.

74

Njegova priča Košuta uvrštena je antologiju BalkaNoir (2018), objavljenu u Grčkoj, a priča Besnilo 2.0 u Laguninu antologiju posvećenu Borislavu Pekiću – Pre vremena čuda (2020). Ubistvo u ružičastom njegov je četvrti roman, prethode mu: Ostrvo prokletih (2010), Žuta kabanica (2013) i Jedno đubre manje (2015).

Balvani su brzo upijali toplotu koju su širili tanki norveški radijatori; to je bila jedna od prednosti boravka u drvenoj kući.

Znao je da Dane i Mladen neće imati ništa protiv falafela, kebaba i šavarme; sva trojica su voleli libansku kuhinju.