Citati iz knjige „U znaku vampira“ autora Goran Skrobonja

osećaj da te reči drugačije i ne mogu da se slože. Da bi istrgnute iz ovih redova izgubile smisao. Slivene, pevale su o svojstvima krvi, o tome kako se krv meša, kako joj se tokovi granaju na različite strane, poput delte kojom se reka priključuje moru – da teče neumitno, gotovo nezaustavljivo, ali da je njene tokove moguće i menjati – da je moguće nasilno je otimati iz korita da bi se natopilo okolno zemljište i napojile klice koje iz njega treba da niknu, da bi potom te klice potekle putanjama krvi koja je oteta...

Reči su ga prigrlile, natopile – uvukle mu se pod kožu – osvojile mu um.
Govorile su o krvi.

O tome kako žubori kroz vekove, kako ispunjava vene raznorodnim težnjama, kako u svakome svira drugačije tonove, i svakoga vodi različitim putem...
asvim dovoljno da ostanem sasvim uveren u to kako ponekad valja poslušati prijatelje, kao i da nikad – baš nikad – čovek ne treba sebi da veruje do kraja.

Goran Skrobonja

Beograd, 2012.
Kad legneš na leđa na vodu, a samo uši ti potonu čućeš neki šum, komešanje kapljica. Moraš da budeš strpljiv. U početku nećeš ništa da razumeš. Kad odeš na spavanje i zatvoriš oči, seti se tog šuma i osluškuj ga i dalje. Odjednom će ti se pred očima pojaviti slike u raznim bojama. Boje će se same od sebe sklopiti u najlepše priče
Kad zaspiš gladan, ružno sanjaš. Svet se izokrene kao smrdljiva vojnička čarapa posle dugog marša. Ne možeš da dovedeš u red ono što ne može da se dodirne. Kad zaspiš žedan, san se razvuče u nedogled. Nema kraja toj praznini. Nema leka. Samo se tišina zgrudva u suvo cvilenje i tako se kotrlja prostorom.
Nepokolebljiva tišina bila je ogrnuta zlatnim plamenom Sunca. Negde pri horizontu prelivao se oblak u prozirnim rubinovim bojama. Vrtlog zamršenih rozeta bez daška vetra lagano se istopio prema nebu.
Glad. Šta je glad? Praznina od koje ne možeš da skreneš misli. Pustoš je i odavno nema šta da se jede. Nema šta da se pije. Tišina se zgrudvala u suvo cvilenje i tako se kotrlja prostorom.
„Vi ste pjesnik. Revolucija bez ljudi vašega kova i renomea i nije revolucija.“
Stari spisi, kao i pripovedanja, jednako umeju biti zavodljivi i varljivi. Posebice ako kogod u njima baš želi nešto da nađe. Opsena najviše ima u oku tragaoca.
Jer, iza tih krtih i krutih opisa nema ničega, njima nedostaju sve tanane niti koje se prostiru iz prošlosti i odlaze u sutra, a koje ne daju da se potpuno spoznaju u vernom beleženju trena. Ipak, kako izbeći prolaznom, kako zahvatiti trajno?
Pomislio sam kako se svi okolo krešu, izuzev mene. Nisu bile baš utešne misli pred spavanje.
Ipak, sutradan smo otišli u Bojčinsku šumu da nasečemo glogovine i napravimo kočeve, ali ispostavilo se da niti znamo kako glog izgleda niti uopšte uspevamo da lociramo nešto što bi ličilo, pa smo nasekli razne čvornovate grane i završili u nekoj lokalnoj kafani.
„Ja sam penzioner“, otvorio sam se ne znajući zbog čega.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)