Kradljivica iz Korinta

Nije mogla da shvati da je nastojeći da bude ispravna, zaboravila da voli ispravno

Ta odaja bez vazduha i prozora koju sam nekada mrzela postala je sveto mesto. Mesto gde je popravljeno ono što se pokvarilo, mesto rastanka, mesto oslobađanja. Postala je mesto ljubavi, a ljubav je izdržala sve, čak i našu zamršenu prošlost. Na kraju je pobedila čak i pustošenje smrti i premostila jaz između nas.

Neopraštanje je pljačkaš. Veći lopov nego što je moj otac ikada bio. Srcu oduzima mir.

Ponekad tišina odjekne poput grmljavine, donoseći previše spoznaja da bi ih um upio

srećan brak mogu imati samo ono dvoje ljudi koji, znajući jedno drugom mane, nastavljaju da se međusobno cene. Ako može da zna najgore o tebi i da te i dalje voli, onda je on pravi za tebe. Ako ne može, za tebe je bolje da ode.“

To je ono što rade očevi, Arijadna. Vide dokle si stigla i bodre te, pa ćeš naučiti da ideš do kraja.

Ljubav istrajava u svim okolnostima. Takva ljubav nikad ne prestaje.“

Mislila sam da se najgore nevolje u životu dešavaju zbog neispunjenih želja. Zato što ne dobijamo ono za čim čeznemo. Nisam shvatala da odgovori na naše najdublje molbe mogu biti bolni koliko i lekoviti

Kad primetiš nevolju, trči brže od svih ostalih.“

Ponekad su suze pravi dar. To su reči koje naši jezici ne mogu da izgovore, žuč koju naša tela ne mogu da izbace.