Jamajka lejn

Želim da verujem kako oni kojima se ne dopadam nisu vredni mog vremena.

Verujem u sebe.

„Šta su etikete?“

„To su zamišljene nalepnice koje ti ljudi dodeljuju, a na njima je napisano ono što oni misle o tebi. Nije važno šta oni misle o tebi. Važno je šta ti misliš o sebi.“

moraš da znaš da ću se boriti za tebe. Neću ponoviti grešku i ponovo otići od tebe. Jedini muškarac u tvojoj budućnosti sam ja, Liv. Jedina deca u tvojoj budućnosti su moja.“

„Nejte, moraš da odeš.“

Pažljivo me je odmerio. „Nisi još spremna da ovo čuješ“, zaključio je. „Ali

Sutradan sam bila za pultom kad mi je radnik obezbeđenja doneo nov paket. Ovog puta je bio mali i za njega je bila zakačena koverta. Ustutnjalog srca sam ga otvorila, ignorišući Vendi koja je radila pored mene.

Blu-rej disk s Čarobnjakom iz Oza.

Suze su me zapekle u očima i osetila sam čudnu uzrujanost dok sam petljala s kovertom. Duboko sam udahnula pa pročitala Nejtovo rukom pisano pismo.

Draga Liv,

Vreme je da ažuriraš svoj omiljeni film u ovaj vek, iako je to Čarobnjak iz Oza.

Samo da znaš: da si film, bila bi Kum – mogao bih da te gledam iznova, iznova i iznova zato što... pa, omiljena si mi.

Nedostaješ mi.

Nedostaju mi naši „šta bi radije izabrala“ razgovori i tvoji urnebesni odgovori. Nedostaje mi tvoj smeh. Nedostaje mi kako se osećam kad te zasmejavam. Kao da sam upravo osvojio nešto zaista važno. Nedostaje mi da sedim s tobom u potpunom razumevanju bez reči. Nedostaje mi što nikad nikoga ne osuđuješ. To je veoma retko, Liv. Nedostaje mi da gledam kako si fina prema svima. Nedostaju mi razgovori o važnim i nevažnim stvarima.

Nedostaje mi moja najbolja prijateljica.

Nedostaješ mi.

Volim te.

Nejt

Sutradan je stigla velika upakovana kutija i odnela sam je u sobu za osoblje kako bih bila sama kad je otvorim. Naravno, čim je Džil videla kutiju, rekla je Angusu, koji je rekao Ronanu i sva privatnost je iščezla. Stajali su iza mene dok sam odvezivala crnu satensku traku i otvarala bledoružičastu kutiju. Ispod slojeva papira zatekla sam prelep, veoma skup korset od crne čipke i satena, odgovarajuće gaćice i svilene čarape. Pored toga je stajala poruka:

Prelepo, seksi, senzualno. I donji veš je lep. Nadam se da ćeš ga jednog dana obući za mene. Ali ako nećeš, nadam se da ćeš bar kad ga obučeš u ogledalu videti ono što ja vidim u tebi. Volim te. Nejt

e znam šta sam očekivala. Nejt je uvek imao tako opušten pristup životu da nisam bila sigurna hoće li se zaista boriti za mene. Iskreno govoreći, pomalo sam se nadala da neće jer ću tako lakše odbiti.

Međutim, sutradan mi je dostavljač doneo korpu čokolada iz moje omiljene prodavnice zajedno s Nejtovom porukom:

U budućnosti nas čeka sastanak s istopljenom čokoladom... Namazaću te njom i lizati te dok ne... Pa, kako Francuzi to zovu? La petite mort. Volim te.

Nejt

Pažljivo me je odmerio. „Nisi još spremna da ovo čuješ“, zaključio je. „Ali moraš da znaš da ću se boriti za tebe. Neću ponoviti grešku i ponovo otići od tebe. Jedini muškarac u tvojoj budućnosti sam ja, Liv. Jedina deca u tvojoj budućnosti su moja.“ Otvorio je ulazna vrata, gurnuo ruku u džep i izvadio moj ključ. Pružio mi ga je i kolebljivo sam ga uzela, zbunjena tim činom. „Ne moram da ti upadam u život. Postavila si zaključana vrata između nas i shvatam zašto to radiš. Ali stajaću ispred njih i nasmrt ti dosađivati.“ Zajedljivo se osmehnuo. „Sve dok me ponovo ne pustiš unutra.“ Izraz mu se promenio kao da se iznenada dokotrljao crni oblak. „Ali upozoravam te – ako pustiš Bena na ta vrata, boriću se nepošteno.“

„Život mi je bio pakao bez tebe“, priznao je grubim glasom, mrzovoljnog izraza. „Mislio sam da ću moći. Mislio sam da ću moći da lažem i tebe i sebe. Ali kad sam te prošle nedelje video s onim tipom i devojčicom... To je bio pogled u budućnost. Sve dotad nisam shvatio da odlazak od tebe, od nas, znači da ću morati da te gledam s nekim drugim, kako imaš decu s nekim drugim.“ Zažmurio je kao da ga nešto boli. „Mnogo me je pogodilo što sam video da se igraš srećne porodice s tim tipom. Pobogu, Liv, nisam mogao da dišem.“

Glas mu je bio ispunjen bolom kad je preklinjući prošaputao: „Olivija, nemoj.“

Taj nedvosmisleni bol naterao me je da zastanem. Rodila se nada da je, ispod sve te zbunjenosti, ljutnje i nesigurnosti, Nejtu zaista stalo do mene... i da je samo uplašen. Zato sam mu pružila poslednju priliku da bude hrabar.

„Volim te, Nejte. Voliš li ti mene?“

Znala sam da je gotovo kad su mu suze zasjale u očima. „Nisam nikad hteo da te povredim, mala.“ Glas mu je promukao od osećanja.

Suze su mi brže potekle. „Slutim da je to zbogom.“

Zapanjeno sam ga pogledala. „Upravo sam ti rekla da sam se zaljubila u tebe.“

Još jače sam zaplakala kad se ponovo lecnuo.

„Očekuješ da posle ovoga budem u tvom društvu?“

„Liv, nemoj to da radiš.“

„Moram. Žao mi je. Moram zarad svog duševnog zdravlja. Ako izađeš na ta vrata, Nejte... ako izađeš na ta vrata... nemoj nikad da se vratiš.“

Mišić u bradi mu je zaigrao. „Ne misliš tako.“

„Ma daj“, odgovorila sam tužno. „Upravo si rekao da me ne voliš i da me nikad nećeš voleti. Sumnjam da ću ti uopšte nedostajati.“

„Nejte?“
Nehajno me je pogledao, ali ukočio se kad je video samozadovoljni osmejak na mojim usnama. „Molim?“, pitao je obazrivo.
„Ko se vozi napred s tobom u povratku? Kam... ili ja?“ Ako ne kažeš ja, zaboraviću da uopšte imaš penis.
Shvatio je poruku i uputio Kamu pogled izvinjenja pa pošao prema kući. „Izvini, druže. Rekla je da puca.“
Pobednički sam pošla za njim u kuću. Dok smo ulazili, prošaputao mi je: „Seksualna manipulacija... to si sama naučila u slobodno vreme, jelda?“
Razrogačila sam se, glumeći nedužnost. „Nemam pojma o čemu pričaš.“

„Nejt je dobar frajer“, javila se Hana iznenada. Podigla sam pogled i videla da mi se Elina mlađa sestra mršti. „Zašto ne izađeš s njim? Hoću reći, on je stvarno, stvarno, stvarno žestok frajer. Ja bih to uradila.“

„Molim te, reci mi da ona nije to upravo izgovorila“, rekao je Adam preklinjući, zureći u sto.

„Ona ima ime.“ Hana je zapovednički podigla obrvu.

Džos se trudila da se ne zagrcne hranom. „Svakako je to rekla.“

„Uši mi krvare.“ Brejden je pogledom potražio pomoć od Džos. „Čini mi se da krvare. Krvare li?“

Hana je prevrnula očima. „Imam šesnaest, skoro sedamnaest godina, imam sise i gomilu hormona i mislim da su mladići privlačni. Pomirite se s tim.“

„Pa, ode moj apetit.“ Klark je odgurnuo tanjir. Izgledao je toliko očajno da mi ga je bilo žao.

Tata je video njegov izraz i verovatno ga razumeo bolje od bilo koga za stolom te je prekorno uperio prstom u Hanu. „To je bilo surovo, Hana Nikols.“

Umesto da se obeshrabri, Hani se lice razvuklo u divan, nestašan osmeh bez imalo kajanja, što nateralo tatu da se tiho nasmeje.

„Pa“, uzdahnula je Elodi, „pošto je Hana pokvarila apetit svim muškim članovima porodice, to znači da ostaje više deserta za devojke. Imamo puding i sladoled.“

„Uf... pa... znate, odjednom mi je mnogo bolje.“ Adam je dao znak Brejdenu, kome su se obrazi zarumeneli pri pomenu deserta. „Prijalo bi mi malo pudinga.“

Brejden je ozbiljno klimnuo glavom. „Čudno, i meni.“

Rešena da se prejedem dobre hrane pre nego što se vratim svom frižideru krcatom dijetalnom hranom, nisam bila sigurna želim li da delim desert s momcima. Ne, uopšte nisam bila sigurna u to. Pogledala sam Hanu i pakosno pitala: „Šta si ono rekla o sisama i hormonima?“

To su zamišljene nalepnice koje ti ljudi dodeljuju, a na njima je napisano ono što oni misle o tebi. Nije važno šta oni misle o tebi. Važno je šta ti misliš o sebi

I nemoj se obazirati na etikete. One ne znače ništa.

Toliko o razgovoru.

Zakukala sam, okrenula se i polako udarila glavom u zid, napred-nazad, napred-nazad.

„Ovaj, Liv, jesi li dobro?“, čula sam Angusov glas iza sebe.

Pocrvenela sam što me je video i brzo se okrenula prema šefu. „Samo proveravam stabilnost zgrade. Sve je u redu.“

Angus je podigao obrvu. „A tvoja psihička stabilnost?“

„To je svakako sledeća stavka na spisku.“

Žao mi je, društvo“, rekla je Džo preko ramena. Izraz joj je odisao krivicom. „Trebalo je da vam kažem da obučete kapute.“
„Mmmmi smmmo Škoooti“, zacvokota Eli zarivši prste u Adamov kaput. „Izzzdržaćemmmo.“
Stegla sam Nejtovu ruku kad smo ponovo pošli. „Pa, ja sam Amerikanka“, podsetila sam ih. „I to iz Arizone.“

„Žao mi je, društvo“, rekla je Džo preko ramena. Izraz joj je odisao krivicom. „Trebalo je da vam kažem da obučete kapute.“
„Mmmmi smmmo Škoooti“, zacvokota Eli zarivši prste u Adamov kaput. „Izzzdržaćemmmo.“
Stegla sam Nejtovu ruku kad smo ponovo pošli. „Pa, ja sam Amerikanka“, podsetila sam ih. „I to iz Arizone.“

Nije ti još žena“, podseti ga Nejt. „Nema potrebe da žuriš.“
Frknula sam. „Nejte, ponovo izbija tvoj strah od vezivanja.“
Okrenuo se prema meni, praveći se da je zgranut. „Gde je?“ Uzrujano je potapšao obraze. „Skini ga s mene.“
Prešla sam palcem preko zamišljene tačke na njegovoj jagodici i uverila ga: „Eto, sklonila sam ga.“
„Fuj.“ Otpio je gutljaj piva i pogledao prema šanku. „Neću uspeti ništa da kresnem ako se vidi.“

„Sećam se vremena kad sam mislila da ne postoji niko kao ti.“