Čovek iz pećine

Nešto što sad deluje beznačajno može biti od presudne važnosti sutra ili za nedelju dana. Pa i za godinu dana.

„Možda je upravo to najgori vid usamljenosti“, rekao je. „Kada te nema ni u tuđim mislima.“

Ako bi joj previše nedostajao, obukla bi džemper – bilo je to pametnije nego da ga pozove. To bi samo održalo intenzitet osećanja, a već je bila rešila: Tomi Kvanter nije bio čovek s kojim je želela da podeli život. Želela je da zasnuje porodicu, trebao joj je neko pouzdan, odgovoran, siguran. Tomi nije bio ništa od toga.

„Ne mogu da kažem ništa smisleno o njegovoj ličnosti, njegovom biću, njegovim snovima, smehu i suzama. Ali blagotvorno je pamtiti mrtve kao učesnike u istorijskom toku. Svi imaju svoje mesto u knjizi života. Niko nije živeo uzaludno.“

„Možda je upravo to najgori vid usamljenosti“, rekao je. „Kada te nema ni u tuđim mislima.“

Usamljenost nije kad si sam, već kad nemaš nikog kome ćeš nedostajati.

„Kako čovek nije živeo uzalud ako je čuo cvrkut ptica u proleće, zrikavce u leto, zujanje buba u jesen i sneg kako pada zimi.“

Usamljenost nije kad si sam, već kad nemaš nikog kome ćeš nedostajati.

Smrt je uvek prirodna“, odvrati lekar. „Samo nekad nastupi iznenadno i nasilno, a nekad ne

ako čovek nije živeo uzalud ako je čuo cvrkut ptica u proleće, zrikavce u leto, zujanje buba u jesen i sneg kako pada zimi.“