Poslednji jednorog

Kako nešto što će umreti može biti stvarno? Kako može biti odistinski lepo?

, ko zna, ko zna? Ako ovo nije trenutak, možda ga mogu naterati da bude. Evo ti nešto za utehu, Zevziče, druže stari. Jednom u životu, koliko ja vidim, ama baš nikako ne možeš pogoršati postojeće stanje stvari“

Ko ima izbora, ne mora da bira.

To moramo tek kad nas svega liše.

Baš ono što gubimo u srce nas dira –

Šta iščezne, toga nema više.

Nismo uvek onakvi kao što izgledamo, a gotovo nikad nismo onakvi kao što sanjamo.

Čudnovato volšebništvo“, reče ona tiho. „Ovde je pre reč o tumačenju i pristupu nego o čaroliji.“

„Velikim junacima su potrebni krupna tuga i veliki teret, ili pola njihove veličine prođe nezapaženo.

A što se nje tiče, ona je priča bez kraja, srećnog ili tužnog. Nikada ne može pripadati nijednom biću dovoljno smrtnom da je poželi.“

Stajala je potpuno nepomično i niti je plakala niti se smejala jer njena radost bila je prevelika da bi je njeno telo razumelo.

on zažmuri i pusti beznađe da maršira kroz njega sve dok se negde nije prenulo nešto što se već jednom ranije beše probudilo u njemu

Stanite mu na put dok još možete, pre nego što se priviknete na njega