Mala pekara na obali

Ako na nekom mestu ostaviš srce, ono je uvek s tobom.“

„To je pekara, najčarobnija pekara u kojoj sam ikad bio. Prvo što osetiš svakog jutra jesu predivni mirisi koji se šire od pečenog hleba, i kad ona otvori vrata, možeš kupiti vruć hleb pravo iz peći, otkidati komadiće dok sediš na lučkom zidu, i pola sata kasnije gotovo svi meštani će svratiti da malo proćaskaju i kupe sebi hleb, i tako se Polbern ujutru budi.“

Samo na tren – predivan tren – čitav svet se zaledio, i odjednom je shvatila da će je poljubiti. U tom dugom trenutku znala je da će taj poljubac biti sve o čemu je sanjala, sve što je oduvek želela, i da posle ovoga, šta god da se dogodi, možda neće poželeti nikoga više da poljubi.

„Ako postoji lepše mesto da se bude tužan, ja ne znam za njega.“

Bio je u pravu, pomislio je. Zaista ima lep osmeh. Pitao se šta ga je izbrisalo.

Lens se okrenuo, dižući obrve na njih kao da im govori: požurite, vreme je novac, a vi očito imate previše jednog a premalo drugog

Policija je zapečatila plažu, i došli su posebni brodovi i izvukli dizel iz broda – oko sto pedeset dve hiljade litara – ali ostalo je još mnogo robe na dnu okeana i brod je morao da se odvuče na otpad.

Ako na nekom mestu ostaviš srce, ono je uvek s tobom.“

Ako postoji lepše mesto da se bude tužan, ja ne znam za njega

Shvatila je kako je retko govorila ne Krisu. Zapravo, većinu vremena koje je provela s njim trudila se da ga usreći. Nije ni čudo, pomislila je žalosno, što ju je na kraju zaveo prvi frajer koji je naišao. Od te pomisli joj se smučilo, pa ju je potisnula