Kazna za greh – Knjiga uspomena

po povratku dočekalo majčino pismo. Iako u njemu nije pisalo ništa što Ema već nije znala, bila je srećna zbog saznanja da joj je majka zdrava i da je dobro. Radovala se zbog njenih doživljaja sa putovanja, pisama i razglednica koje joj je slala, i bodrila je da nastavi sa naučnom karijerom koju je rat grubo prekinuo. Nijednom rečju joj nije pomenula svoje zdravstvene probleme, niti teskobu koju je osećala svakoga dana.
Nakon kratkog vremena, profesor doktor Franc Nojbauer preuzeo je dužnost rukovodioca katedre za filozofiju na bečkom Univerzitetu, a Emilija je sa zadovoljstvom ulagala napore kako bi mu olakšala predstojeće obaveze. Sa radošću je prisustvovala prvom predavanju posle toliko godina, koje je njen suprug održao pred punim amfiteatrom, i u sećanjima se vratila nekoliko godina unazad, preživljavajući ponovo

nije srećan onaj ko mnogo ima, već onaj kome malo treba…

Nada je kovčeg lažne sreće

danas živimo u anarhiji i neslozi, kao robovi materije, jer živimo u zabludi i neznanju. Dante je pokušao da dokuči i objasni traganje ljudske duše za apsolutnom srećom, slobodom, mirom i prosvetljenjem. A mi? Mi čak i ne pokušavamo da razumemo ljudsko zlo. Privoleli smo mu se. Pokorilo nas je. Sva učenja, sve što sam u životu mislio da znam, pretvorilo se u prah. Spinoza je govorio da čoveku pripada mišljenje, verovanje i znanje. Mržnja nastaje iz zablude, a zabluda počiva na mišljenju. Čovečanstvo je prestalo da misli, Ema. Odreklo se ljubavi, te bestidnice koja nužno čoveka vodi ka gubitku, prouzrokuje kajanje, a katkad i zaborav…

prelaz od jednog do drugog stanja kroz pokajanje. Svako od nas nosi u sebi svoj pakao i svoj raj.

Verujući misle, ne znam da li greše, da je Bog zato uzeo ljudsko obličje u liku Hrista, i iskupio ljudski greh svojim stradanjem na krstu i tako spasao čovečanstvo. Zahvaljujući njegovoj žrtvi, razum je dobio vrednost zbog vere, ljubav zbog milosti, dok se uz filozofiju uvek vezivala teologija. Pitam te, Ema, ako ima Boga, onog u kog ti tako duboko veruješ, zašto je dopustio da se čovečanstvo pretvori u tamnicu zločina? Zbog čega nije stvorio ljude tako da oni ne greše? Poput Adama, pre no što je zapao u greh… Kad sam se već dotakao Biblije, dobrota Petra i zloba Jude nemaju svoje definicije izvan suštine Petra ili Jude, jer naposletku, sama zloba postoji u prirodi. Čovek se u ovozemaljskom svetu nalazi u jednom od tri stanja o kojima govori moral: stanje greha, stanje kajanja i stanje milosti. Pakao je slika zla i poroka. Raj je slika dobra i vrline. Čistilište o kom Dante peva je

Čovečanstvo je zapalo u ropstvo čula, a razum i ljubav nisu bili dovoljno jaki da ga spasu.

Nada je kovčeg lažne sreće, Ema.

Ljubav je božanstvena zabluda koju konačno upoznaš onda kada te napusti bol

ktor je objasnio poremećajem koji nastaje tokom razvoja ploda u trudnoći. Mihajlo je osećao snažnu krivicu zato što je njihov sin rođen sa urođenim defektima, dok je Natalija svoju krivicu poricala i najčešće odvraćala pogled od deteta. Doktor Veber im je preporučio da Maksimilijana odvedu u Švajcarsku kod čuvenog hirurga za koga se pričalo da uspešno smanjuje rascepe usne ukoliko je dete mlađe od šest meseci. Posle dugotrajnog ubeđivanja da su dužni da pokušaju sve kako bi svom sinu omogućili koliko-toliko normalan život, Mihajlo je privoleo Nataliju da dečaka odvedu u Švajcarsku. Maksimilijan je do svoje prve godine dva puta operisan, i na Mihajlovo ogromno zadovoljstvo, sada je detetovo lice naruživao samo ožiljak koji će vremenom izbledeti, dok mu je uspostavljeno uobičajeno funkcionisanje govora i gutanja.