Dragocena

ništa te ne može dotaći, ni krivica, ni strah, ni sestre koje nisu sestre; niko te ne može povrediti, ni neprijatelji, ni usamljenost, ni prijatelji koji prestanu da budu prijatelji čim se pojavi neko drugi; možeš da se uzdigneš iznad svega

„Mnogo je bolje odvažiti se na krupne poduhvate, postići slavne trijumfe, pa čak i kad su prošarani neuspehom, nego se svrstati u one jadne duše koje niti uživaju mnogo niti mnogo pate, jer žive u sivom sumraku koji ne poznaje ni pobedu ni poraz.“

Nasmešio se onakvim smeškom kakvi su povod za ratove i poeziju

Da ti srce pukne: dok trepneš okom, ljudi postanu užasno ljudski

osećala sam grižu savesti što nisam veće zlopamtilo

Čitam te kao knjigu, Klirijeva, kao knjigu s neverovatno dugim, zbunjujućim rečenicama

Nemamo svi ego kome je potrebno tako očigledno pučko odobravanje

Koga briga šta ona misli? Mene je moralo da bude briga, i bilo me je briga

suviše sam nezgrapna za život

Nikad, ali nikad nemoj lagati, osim kad moraš da poštediš nečija osećanja, ili da izvrdaš nešto što stvarno ne želiš da uradiš, ali samo ako to tvoje nečinjenje neće imati za posledicu telesnu ili čak psihičku štetu po drugo ljudsko biće, osim ako to ljudsko biće nije izuzetno zlo, pa je u tom slučaju manja psihička šteta dozvoljena“

Ali u našoj kući je vladalo jedno pravilo: uvek se vladaj uljudno. Ćudljivi su mala deca i prostaci. Viču pijanice i uličari.

„Svi smo mi skulptori i slikari, a materijal su nam naša krv, meso i kosti.“