Citati iz knjige „Kazna za greh – Noć kada su došli svatovi“ autora Jelena Bačić Alimpić

Ipak, dete moje, ljubav je jača od bola, a đavo se budi samo onda kada mu ne damo da spava.
Reči su lekovite kada se izgovaraju, a opasne kada se prećute.
Jedino što je važno jeste istina koju u duši svojoj čuvamo, a svaka duša je grešna.
Kao i svi veliki umovi, tako i Franc Nojbauer stoji na tankoj granici između genijalnosti i ludila. Pritom, on je čovek koji se nikada nije ženio, samotnjak i učenjak, vrlo neobične naravi i prilično prek. Ne bih se čudio kada biste se za kratko vreme opet obreli na imanju Ercegovih, ali vam moram reći da je to poslednje što bih želeo. Vi zaslužujete svet, Emilija, i svet zaslužuje vas.
Ništa nije tako teško i oporo kao žaljenje za propuštenim prilikama.
lekciju: čovek se rađa sam, sam i umire. Ljubav je tu da nas opomene da smo na ovaj svet došli da volimo, dajemo, ponešto primamo i mnogo više patimo, ali naposletku dobijamo ono što zaslužujemo.
Znao si zato što me poznaješ bolje nego iko drugi, Mihajlo.

– Ne, Ema. Zato što te volim. Osećam. Zato što smo zajedno ceo svet. Zato što moj život bez tebe život ne bi bio. A tvoj život sa mnom i bolom ne bi bio moguć. Znao sam, Ema.

– Ljutiš li se na mene, Mihajlo?

– Ne ljutim se, ludo moja! Samo sam se uverio u ono što sam i mislio: tvoja duša je kao izvor. Čista i lepa. Neuprljana. Samo onaj ko ume da voli pušta voljene da odu.
Uvek sam znao šta misliš. Verovao sam da znam. Zato što sam ponekad bio ti, baš kao što si ti ponekad bila ja. Zato što sam verovao da smo zajedno bili ceo svet
trebalo bi da volimo i dajemo ne tražeći ništa zauzvrat. Onaj koji to ne ume, nije ni trebalo da se rodi.
Ljubav umire. Sve ima svoj početak i kraj, i sve se negde beleži, da li među zvezdama, rečnim vrbakom ili u noćima bez meseca, manje je važno. Ono što ne možemo promeniti niti preokrenuti jeste sudbinski točak kojim upravlja božja ruka ili pak neka sila kojoj ne znamo ime.
Reči su lekovite kada se izgovaraju, a opasne kada se prećute.
neka suze operu tvoju dušu i ozdrave je.
Vi zaslužujete svet, Emilija, i svet zaslužuje vas.
Sreća je varljiva, čedo moje. I ne da Bog sve. Ali to što ti da, to valja iskoristiti najbolje što možeš.
Ništa nije tako teško i oporo kao žaljenje za propuštenim prilikama.
Nije srećan onaj ko mnogo ima, već onaj kome malo treba
Posmatrao ju je pod slabom mesečinom, senkama koje je vrbak šarao po njenom licu, pa mu je izgledala kao prava šumska vila, lepa zatočenica njegovih snova, mirisna bašta njegove mladalačke strasti.
Dušo moja, nije važno da li imaš malu ili veliku kuću, važno je da imaš srećan dom.
Ako on želi da se igra sa tobom, sam će sleteti na tvoju ruku. Isto je i sa ljudima, Ema. Nikada nemoj trčati za njima, onaj koji to želi, sam će doći.
Jer njih dvoje, zajedno, bili su ceo svet.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)