Mesečevi vrtovi

„Očaj“, reče u sebi, „uvek zahteva usmerenje, usredsređenost. Nađi put i očaj će nestati.“

Neće sebi dopustiti da se osvrne. To nikad nije dobra zamisao.

Veruješ u to ne bi li sačuvao prisebnost, jer neke se stvari mogu samo jednom preživeti.

A što se drskosti tiče, baš me briga šta ko misli. Od istine se ovde više ne može bežati, ni sada, ni ubuduće.“

Ovo su priče o svima nama i uvek će to biti

jer svi smo mi tek istorija što se ponavlja bez konca i kraja.

„Može li se to pripisati njenoj mladosti?“, zapitao se. Ne može. Mladima se može oprostiti jer imaju male prohteve, a dovoljno je da im čovek pogleda u oči pa da pronađe odgovore na sva pitanja. A njoj? Ne. Njene je oči najbolje izbegavati, jer u njima nema ničeg mladalačkog, ama baš ničeg.

„Svaka tvoja odluka može promeniti svet. Najbolje je živeti tako da te bogovi ne primete. Ako želiš da živiš bezbrižno, sinko, živi povučeno.“

Mudar je vuk koji prati svaki trag, bez obzira koliko mu se beznačajan učinio.

Dođe vreme kada mudar čovek mora da se odluči.

Ovo su priče o svima nama i uvek će to biti

jer svi smo mi tek istorija što se ponavlja bez konca i kraja