ESTORIL

„Nikad žena ne govori o ljubavi s nekim kojega ne bi mogla voleti ili poželeti…“

Kažem ti, to je isto sranje. Veliki hrvatski pisac je rekao: „Ta dva naroda su jedan te isti komad kravlje balege koji je točak kola historije slučajno prerezao na pola.“

Čovek ponekad mora da bude tužan. I tuga je deo života, kao i radost.

Svako zna da se u ratu gine, ali kad stradalnike lično poznaješ, kada to bude neko iz tvog, po prirodi stvari zaštićenog kruga ljudi, i kad bez ikakve objašnjive krivice strada, tek tad shvatiš da na tu nesreću niko nije imun i od toga te prođu žmarci iskonskog straha.

Žao mi je. Ja pozajmljujem samo onoliko sam spreman da oprostim.

Dakle, u aprilu, kad se tamo zaratilo, niko od njegovih se nije zadesio u Beogradu. On je bio ovde, stariji brat Ivo bio je mobilisan kao lekar i nalazio se na albanskoj granici. Posle kapitulacije, umesto da se preda, Ivo se presvukao u civilno odelo i prepešačio pola brdovitog Balkana dok nije stigao kući.

Ja sam toliko star da se sećam samo onog što sam izmislio.

Zaljubljenost, na svom početku, u sebi nosi simptome akutne duševne bolesti.

Čovek samo srcem dobro vidi.

Nije čovek drvo da može sam.