Godina kuge

opet će priča na mnogo načina biti korisna jer, nadam se, nikada se ne može reći da od pripovedanja nema koristi

Jedna nevolja uvek uzrokuje drugu.

I ovo je bio razlog opšteg uverenja, ili pre sablazni, koja se širila o odlikama zaraženih ljudi; to jest, da oni ni najmanje nisu vodili računa niti su marili da li će zaraziti druge, o čemu ne mogu reći ništa drugo do da ovakve glasine nisu bile lišene izvesne istine, mada se to nije odnosilo na sve, kako se tvrdilo.

Ali opšte dobro bilo je ono što je opravdavalo pojedinačne nepravde i nije bilo uočeno nikakvo ublažavanje odredaba vlasti, makar ja za to nisam čuo.

Prvo se smatra potrebnim, i zato se naređuje da u svakoj parohiji moraju biti jedna, dve ili više osoba dobrog porekla i ugleda izabrane i imenovane od većnika, svoga predstavnika i opšteg saveta svakog okruga, pod imenom istražitelja, da u ovom zvanju provedu najmanje dva meseca. Ako neka odgovarajuća osoba odbije imenovanje, rečena strana koja je odbila da se drži u zatvoru sve dok ne prihvati.

Istražitelji da budu imenovani u svakoj parohiji

Prvo se smatra potrebnim, i zato se naređuje da u svakoj parohiji moraju biti jedna, dve ili više osoba dobrog porekla i ugleda izabrane i imenovane od većnika,

Ovaj postupak zatvaranja kuća je, koliko je meni poznato, prvi put primenjen prilikom kuge koja se desila 1603, kada je kralj Džejms Prvi dobio krunu; a naredbu o zatvaranju ljudi u njihove sopstvene kuće doneo je Parlament odlukom pod nazivom „Odredba o milosrdnoj brizi i propis o osobama zaraženim kugom“;

Osim toga, ako je Bog više snage dao jednima nego drugima, da li zato prvi treba da se hvališu svojom sposobnošću da izdrže udarac i bedu pred onima koji nisu dobili isti dar i podršku, ili bi pre trebalo da budu smerni i zahvalni što im je omogućeno da budu korisniji od svoje sabraće?

Ali to je odobrio zakon imajući u vidu, kao glavni cilj, opšte dobro, i sve pojedinačne nepravde koje su bile počinjene moraju se staviti na račun opšte koristi.

Istina je da su čuvari bili na dužnosti na koju ih je postavila zakonita vlast; a ubijanje svakog zvaničnog službenika u času kada vrši svoju dužnost zove se, jezikom zakona, zločinom. Ali magistrati ili ona vlast koja ih je postavljala, nije ih ovlastila da budu nepravedni niti da zloupotrebljavaju svoju dužnost prema ljudima na koje je trebalo da paze, ili prema ma kome sa kime su dolazili u dodir; pa kada bi slično činili, moglo bi se reći da su to činili samovoljno, a ne po dužnosti; da postupaju kao privatne osobe, a ne kao zvanična lica; i sledstveno, ako bi im takvo ponašanje navuklo kakvu nevolju, toj nevolji su sami bili uzrok; i uistinu su bili predmet tolikih vatrenih proklinjanja, bez obzira na to da li su to zaslužili ili ne, da ih niko nije sažaljevao ma šta im se dogodilo, i svako je bio spreman da kaže da su to i zaslužili, ma šta se desilo.