Citati iz knjige „Na putu“ autora Džek Keruak

Rekao sam sebi: hej, slušaj kako se taj čovek smeje. Eto to je Zapad, ja sam sad na Zapadu.
onda smo samo šutirali kamenčiće i blesavili se ispuštajući razne zvuke.
najlepše devojke na svetu žive u De Mojnu.
i na petnaestak čudnih sekundi stvarno pojma nisam imao ko sam. Nisam se uplašio; prosto sam bio neko drugi, neki neznanac, a čitav moj život je bio utvarni život duha.
Tako sam mogao malo da odahnem umornom dušom, jer je jedna od najgorih muka kad autostopiraš to što moraš da razgovaraš sa silnim ljudima, da se trudiš da ne pomisle kako su pogrešili što su te povezli, čak i da ih maltene zabavljaš, a sve je to veliki napor kad putuješ i nemaš nameru da usput spavaš po hotelima.
Tu sam prvi put u životu video Misisipi, reku koju sam toliko voleo, usahlu u letnjoj omami, s niskim vodostajem i snažnim ustajalim vonjem sirovog tela same Amerike, koju zapljuskuje.
dok imamo šta da klopamo, sine, jes’ čuo?
njemu je sve bilo svejedno „dok mogu da se dočepam one mačkice i onog slatkiša među njenim nogama, drugar“
ne može kupiti bolje odelo čak ni krojeno po meri, nego se samo može zaslužiti od Prirodnog krojača prirodne radosti
svi moji prijatelji iz Njujorka nalazili su se u negativnoj, košmarnoj poziciji odbacivanja društva, za šta su davali istrošene knjiške, političke ili psihoanalitičarske razloge
ličnosti, on podsećao na brata koga sam možda nekad davno izgubio;
Prljava radna odeća stajala mu je tako otmeno kao da se nikako
ja sam se gegao za njima, kao što se celog života gegam za ljudima koji me zanimaju, jer za mene postoje jedino ljudi koji su ludi, ludi za životom, za razgovorom, ludi od želje da budu spaseni, željni svega istovremeno, ljudi koji nikada neće zevnuti
zato što me je, nekako uprkos tome što smo bili toliko različite
Gledaj samo ove tu napred. Brinu se, broje kilometre, misle gde će spavati noćas, koliko još treba da daju za benzin, kakvo će biti vreme, kako da stignu tamo gde su pošli – a kako god okreneš, svakako će stići, kapiraš, ali oni moraju da se brinu i da izdaju vreme nekakvim lažnim prekim potrebama, a u svakom slučaju, kako su puni strepnje i kmezavi, duša im i neće naći mira ako ne mogu da se uhvate za nekakvu čvrsto opravdanu i utvrđenu sekiraciju, i kad je pronađu, da nameste facu koja će joj odgovarati i da je ne menjaju, a ta faca je, kao što vidiš, nesrećna, a sve vreme im sve izmiče i oni to znaju i to ih isto beskrajno sekira.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)