Deset dana u „Islamskoj državi“

Uspon Zapada, koji je započeo pre pet stotina godina, nikad nije počivao na čovekoljublju. Nikada nije počivao na civilizatorskim idejama za ostatak sveta, već na doslednom rukovođenju sopstvenim privrednim interesima. I na nemilosrdnosti njegovih vojski.

Ajnštajn je jednom navodno kazao da postoje dve beskrajne stvari: svemir i ljudska glupost.

Rat je teror bogatih, teror je rat siromašnih.

Vlada SAD je, na primer, u maju 1997. izjavila da se obavezuje na vojne intervencije ako se radi o „obezbeđivanju neograničenog pristupa ključnim tržištima, zalihama energenata i strateškim resursima“.

Čuven je očajnički povik bivšeg generala Kolina Pauela nakon sloma Sovjetskog Saveza: „Ponestalo mi je negativaca!“ Da terorista nema, SAD bi ih izmislile. Ponekad to i čine.

Islamistički“ terorizam proteklih godina, međutim, nije u prvom redu besneo na Zapadu, već na Bliskom istoku, podstaknut ratovima protiv terorizma koje su SAD vodile u Avganistanu, Iraku i Libiji. Ti ratovi su bili pravi programi za uzgoj terorizma.

Ja radim s jednim muslimanom koji se moli pet puta na dan.

Ako sredstva postanu užasna, ona uništavaju i najbolje ciljeve.“