Luka Mičeta

Stefan Nemanja

Obavesti me kada knjiga bude dodata
Da biste čitali ovu knjigu otpremite EPUB ili FB2 datoteku na Bookmate. Kako da otpremim knjigu?
    Danijela Canićje citiraoпре 9 месеци
    Хлодовехов корак био је „државнички потез од највећег значаја“ и по својим последицама „један од најзначајнијих догађаја у светској историји“. Он је стопио германство с хришћанско-античком културом и створио предуслов за рађање хришћанског Запада
    Danijela Canićje citiraoпре 9 месеци
    Када је Хлодовех извојевао победу против Аламана, Ремигије, архиепископ Ремса – који му је у тајности давао верску подуку – „просветлио“ га је указавши му на значај „савеза са црквом ако жели да обезбеди народну верност“. Преко три хиљаде његових ратника је од 496. до 506. године покрштено и од тада је хришћанство постало вера Франака. Тако је црква не само преживела већ и ојачала и повећала свој углед
    Danijela Canićje citiraoпре 9 месеци
    доминантан.

    Кључна личност Франака, и у њиховој верској трансформацији, био је краљ Хлодовех (481–511), који је побивши све своје мушке рођаке осигурао власт себи и својим потомцима – Меровинзима – који ће Францима владати скоро два и по века, до 751. године
    Danijela Canićje citiraoпре 9 месеци
    Најзначајнији освајачи били су Франци, који су се средином четвртог века појавили на обалама Рајне и почели да запоседају територије данашње Белгије, западне
    Danijela Canićje citiraoпре 9 месеци
    Арапи су у незадрживом налету освојили Египат, Сирију, Персију, као и западну Африку, и тако стегли исламски појас који је осам векова држао хришћански запад одсечен од осталог света
    Danijela Canićje citiraoпре 9 месеци
    Хришћанство у трећем веку, а још више у четвртом, постаје синкретистичко, прожима се паганским елементима, апсорбује старе митолошке представе и прихвата народне празнике, обреде. Многе особине хришћанске религије представљале су, дакле, прилагођавање паганским веровањима и култовима
    Danijela Canićje citiraoпре 9 месеци
    Свакако најважнији догађај тог доба био је пад Западног римског царства 476. године, када започиње средњи век европске историје и када под германским освајачима нестаје латински свет. Време „зачећа Европе“ на рушевинама Римског царства. Европска цивилизација се обликовала тек у средњем веку. (Р. Лопез)

    И највећи историчари су подељеног мишљења око разлога који су довели до пада Римског царства. Једни полазе од идеје да је Царство од самог почетка било осуђено на пропаст, док други заступају став да је управо хришћанство умногоме утицало на пад Рима, с обзиром на то да је тежиште егзистенције усмерило на награду која је хришћане чекала после смрти, а не на земаљску збиљу. Овај став оповргавају они који указују на чињеницу да је Источно царство – у коме је утицај хришћанства био далеко већи – наставило да живи
    Danijela Canićje citiraoпре 9 месеци
    Свакако најважнији догађај тог доба био је пад Западног римског царства 476. године, када започиње средњи век европске историје и када под германским освајачима нестаје латински свет. Време „зачећа Европе“ на рушевинама Римског царства. Европска цивилизација се обликовала тек у средњем веку. (Р. Лопез)

    И највећи историчари
    Danijela Canićje citiraoпре 9 месеци
    Непуних пола века касније, 455. године, и Вандали су опљачкали Рим. Док је визиготско пљачкање, како наводе историјски извори, трајало три дана, Вандали су Рим робили две недеље. Тај историјски догађај је био толико драматичан и шокантан да је искована, додуше много касније, реч ванdализам,4 којом се објашњава безочно пљачкање
    Danijela Canićje citiraoпре 9 месеци
    Када је царски град „изручен разулареном бесу германских и скитских племена“, западни свет је ушао у ново доба своје историје у коме ће преовлађивати „религија и варварство“. Пустошење и пљачка Рима оставили су дубок траг на његове становнике и довели до преиспитивања хришћанства које су не само преостали римски пагани већ и неки хришћани почели кривити за пропаст града
    Danijela Canićje citiraoпре 9 месеци
    Седми век је у светској историји посебно значајан због два изузетна догађаја која су пресудно утицала на потоњу повест човечанства: насељавање Словена1 на европском тлу и рађање ислама, његово ширење и утицај
    Danijela Canićje citiraoпре 9 месеци
    Срби су се покоравали сили великог жупана Стефана Немање, али су се клањали само моћима све­ти­те­ља Симеона.
    Danijela Canićje citiraoпре 9 месеци
    Судбина једног народа трајно је везана са судбином једне породице – „светом лозом“ Стефана Немање
    Danijela Canićje citiraoпре 9 месеци
    Српски велики жупан, међутим, спада у малобројне европске моћнике који су проглашени за светитеље
    b2757392785je citiraoпре 9 месеци
    На повратку из Палестине Сава се разболео у Трнову и умро 14. јануара 1235. године. После две године његово тело је пренето у Србију и сахрањено у манастиру Милешева 1237. године. Мошти Светог Саве спаљене су у Београду, на Ташмајдану, 27. априла 1594. године
    b2757392785je citiraoпре 9 месеци
    Српске архиепископије (1219)
    b2757392785je citiraoпре 9 месеци
    Престо Стефана Немање се налазио у Храму Св. апостола Петра и Павла у Расу (данас Петрова црква код Новог Пазара), који је вековима био седиште рашких епископа. На том месту, у тој цркви, Стефан Немања је предао власт и престо своме сину Стефану Првовенчаном, краљу од 1196. године
    b2757392785je citiraoпре 9 месеци
    Кнез Радослав, који је наследио оца Вишеслава, владао је српским земљама у првој половини деветог века
    b2757392785je citiraoпре 9 месеци
    Први српски владар на Балкану био је кнез Вишеслав (или Војислав). Сматра се да је владао око 780. године
    b2757392785je citiraoпре 9 месеци
    Солунска браћа Константин (827–869) и Методије (815–885), учени синови византијског високог чиновника Лава, кренули су 867. године на овај историјски задатак
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)