Ksanaks i pahuljice

Bojim se takvih običnih dana, kao zapamćenih slika iz snova, kao memorisanih poruka u telefonu ili zapamćenih rečenica iz davno završenih razgovora.

Odiseju, volela bih da obolimo od iste bolesti. Astma u sedamdeset i osmoj, odnosno osamdesetoj. Da pijemo iste lekove. To bi mogao biti vrhunac bliskosti.

Obožavanje i kritika umetnosti – najvrednije su što čovek može životu da da zauzvrat.

Ti neplanirani trenuci koje provodim sedeći na betonu samo u tankoj suknji, dok dokono posmatram prolaznike i pratim kako se zeleno i crveno smenjuju na semaforu, zapravo su jedini trenuci koji mi zaista pripadaju.