1984

Cilj pripadnika visokog staleža je da ostanu tamo gde su. Cilj pripadnika srednjeg je da zamene mesta sa pripadnicima visokog. Cilj pripadnika niskog staleža, kada ga uopšte imaju – jer trajna je osobina niskih da su toliko zgromljeni teškim radom da su možda tek povremeno svesni bilo čega izvan svog svakodnevnog života – da ukinu sve razlike i stvore društvo u kojem će svi ljudi biti jednaki.

a neki način, pogled na svet koji je Partija nametala najuspešniji je bio među ljudima nesposobnim da ga shvate. Oni su se mogli nagovoriti da prihvataju najflagrantnija kršenja stvarnosti zato što nikada nisu poimali koliko je ogromno to što se od njih traži, i nisu se dovoljno zanimali za javna dešavanja da primete šta se događa. Zahvaljujući nedostatku razumevanja, razum im je ostajao neokrnjen. Jednostavno su gutali sve, a to što su gutali nije im škodilo, zato što nije za sobom ostavljalo ništa, baš kao što zrno žita prođe nesvareno kroz telo ptice.

. U ovoj igri koju igramo, ne možemo da pobedimo. Neke vrste neuspeha bolje su od drugih, to je sve.“

Maglovito se zapitao koliko takvih poput nje još ima u mlađoj generaciji, ljudi odraslih u svetu Revolucije, koji ne znaju ni za šta drugo, i prihvataju Partiju kao nešto nepromenljivo, poput neba, i ne bune se protiv njene vlasti, već je jednostavno izbegavaju, kao što zec beži od psa.

ako se u kriznim trenucima čovek nikada ne bori sa spoljnim neprijateljem, već uvek protiv sopstvenog tela.

Sve dok se ne osveste, neće se nikad pobuniti, a mogu se osvestiti tek pošto se jednom pobune.

Neobično je koliko je mnogo takvih bubolikih tipova bilo u ministarstvima: mali dežmekasti muškarci koji su se ugojili veoma rano u životu, sa kratkim nogama, brzim pokretima i trčkaranjem, mesnatim neodgonetljivim licima i veoma sitnim očima. Bio je to tip koji je izgleda najbolje uspevao pod dominacijom Partije.

Nešto mu je nedostajalo: diskrecija, rezervisanost, neka vrsta

ar ne vidiš da je čitav cilj novogovora da suzi raspon mišljenja? Na kraju ćemo učiniti zlomisao gotovo nemogućom, jer neće postojati reči kojima bi se ona mogla iskazati. Svaki koncept koji ikada može da zatreba biće izražen tačno jednom rečju, čije će značenje biti kruto definisano, a sva sporedna značenja izbrisana i zaboravljena.

ošlost“, glasio je partijski slogan, „kontroliše budućnost: onaj ko kontroliše sadašnjost kontroliše prošlost.