Jesper Jul

Vaše kompletno dete

    Sanjaje citiraoпре 2 године
    • Deca o kojoj su se brinuli, i sama se brinu za druge
    Tijana Tašinje citiraoпре 10 месеци
    ao i većina novopečenih roditelja, Karen i Kristijan su izuzetno srećni, ali istovremeno i nisu sasvim sigurni jesu li spremni za ovaj ogromni izazov i odgovornost roditeljstva.
    Brojni su razlozi što oni nikad nemaju priliku da razgovaraju o svojoj nesigurnosti. To znači da Karen mora da se bavi bebom preko dana, nemajući vremena da se pozabavi sređivanjem svojih misli i osećanja. Kad se Kristijan vrati s posla ili kad im svrate prijatelji i familija, oni se raspituju o Sari, ili zaključuju kako Karen sigurno uživa u tome što ima toliko vremena za svoje dete.
    Karen postepeno potiskuje svoju nesigurnost i počinje da stiče specifične navike u vezi sa Sarinom higijenom i ishranom: njena ćerka mora imati lepu odeću, koža joj mora biti savršena i mora redovno jesti, ako je moguće što više.
    U uzrastu od tri meseca, mala Sara počinje da povraća majčino mleko. Karen očajava, ali nikom ne spominje problem, sve dok dete ne počne da gubi na težini. Na kraju, ona se ipak sabere i odlazi na razgovor sa pedijatrom. Budući da postoji mogućnost da je dete rođeno sa srčanom manom, urađeno je bolničko ispitivanje koje nije pokazalo nikakav fizički poremećaj, ali je dete i dalje povraćalo. Dojenje, koje je prethodno bilo intimno i prijatno iskustvo, sada je postalo noćna mőra i za majku i za ćerku.
    Iako Karen to ne shvata, njena ćerka sarađuje s njom i daje joj veoma kompetentnu povratnu informaciju. Njena poruka se može tumačiti na razne načine.
    Prvi put kad je dete počelo da povraća, to se moglo protumačiti i ovako:
    „Hvala, mama. Sita sam.“
    Ili:
    „Mama, ja bih radije jela onda kad sam gladna, a ne kad ti želiš malo da uživaš sa mnom.“
    Ili:
    „Mama, nešto nije u redu. Postala si opsednuta time da budeš savršena majka i potpuno si zaboravila na moje potrebe. Zar ne misliš da bi bilo dobro da porazgovaraš s tatom?“
    Ili:
    „Vidi, mama, ne mogu više ovako. Muka mi je od toga kako se odnosiš prema meni.“
    Aleksandarje citiraoпре 2 године
    Govoriti deci da su loša jeste povreda njihovog integriteta i ona često tu povredu iskazuju neverbalno jasnim i nedvosmislenim znakovima: plaču ili im lica poprimaju bolan izraz, pogledaju u odrasle na trenutak, pa ako njiho­va poruka nije shvaćena, tela im se ukrute, spuštaju pogled na dole, a glava im pada na grudi. Sve na njima vrišti: „Povređuješ me!“
    Evoksje citiralaпре 2 године
    Deca ne pokušavaju da nas nečemu uče; niti ona primenjuju pedagoške teorije. Ona jednostavno žive zajedno s nama i obaveštavaju nas kako doživljavaju svet oko sebe.
    b5884809008je citiraoпре 2 године
    Zanimljivo je da, nakon kažnjavanja svog deteta, mnogi roditelji počinju da se brinu kako su možda narušili odnos s njim. Tipično je da roditelj izražava ovaj svoj strah kao
    b1856034609je citiraoпре 2 године
    Nekoliko stotina godina mi smo zapravo učili decu da poštuju moć, autoritet i nasilje – a nismo ih učili da poštuju drugo ljudsko biće.
    b7767489415je citiraoјуче
    Zbog odanosti profesiji, terapeuti su se držali tradicionalne psihologije, koja je više usmerena na traženje nedostataka nego na iznalaženje mogućnosti
    Bojana Lušić-Pavlovićje citiraoпре 19 дана
    Zdravo dete zahteva više od jednakosti u političkom i zakonskom smislu; takođe, deca traže i da se poštuje njihovo dostojanstvo
    Bojana Lušić-Pavlovićje citiraoпре 19 дана
    egzistencijalna i emocionalna jedinica
    Bojana Lušić-Pavlovićje citiraoпре 19 дана
    za decu je najbolje kad odrasli ozbiljno shvataju njihove želje i potrebe
    Bojana Lušić-Pavlovićje citiraoпре 19 дана
    odgovornost za dobrobit porodice: to pripada odraslima
    Bojana Lušić-Pavlovićje citiraoпре 19 дана
    Zadaci, dužno­sti i praktična područja odgovornosti mogu se preneti na decu i mlade, ali ne odgovornost za dobrobit porodice: to pripada odraslima
    Bojana Lušić-Pavlovićje citiraoпре 19 дана
    deca ne mogu biti odgovorna za kvalitet interakcije
    Bojana Lušić-Pavlovićje citiraoпре 19 дана
    potrebni odrasli da preuzmu vodeću ulogu
    b9131270105je citiraoпре 21 дана
    Šta je alternativa? Šta Jakovljev otac može učiniti ako misli da je njegovom sinu zaista potreban popodnevni odmor? On jednostavno može reći Jakovu: „Jakove, slušaj. Mislim da ti je potrebno da odspavaš jedan sat. Šta misliš?“
    b9131270105je citiraoпре 21 дана
    Pre svega, Jakovljeva potreba za snom će ostati spolja kontrolisana. Ovo može biti prijatno za njegove roditelje dok je on mali. Ali zamislite Jakova kao tinejdžera koji pita roditelje da li mu je vreme da ode u krevet. Neizbežno, oni će se iznervirati i reći mu: „Dovoljno si veliki da znaš i sam!“
    b9131270105je citiraoпре 22 дана
    Zapamtite, deca vole svoje roditelje bezuslovno, bez obzira na to kako se oni odnose prema njima. Razvoj detetovog samopoštovanja važan je ne samo zbog toga kako će gledati na svoje roditelje, nego koliko će voleti sebe.
    b9131270105je citiraoпре 23 дана
    Budući da sada znamo da deca sarađuju, možemo izvući još dva zaključka o deci i mladima, za koje smo tradicionalno upotrebljavali etikete „neprilagođen“ ili „asocijalan“:

    • Kad se dete ponaša destruktivno i / ili asocijalno, to je uvek zato što oponaša ili sarađuje sa jednim, ili više odraslih.
    Bojana Lušić-Pavlovićje citiraoпре 25 дана
    kvalitet razmene između članova porodice: kako se među sobom ophode i kako se pri tome osećaju
    Bojana Lušić-Pavlovićje citiraoпре 25 дана
    otvoreni, lični dijalog koji uključuje sve želje, snove i potrebe, kako dece tako i odraslih. Takvo postupanje postaje istinsko vođstvo
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)