Ja sam Frida

Slobodna da živim onako kako sama odlučim.

Znate, ako se mi žene uvek samo držimo u pozadini, nikada ništa nećemo postići. Muškarci nam sigurno neće dobrovoljno dati ništa od svoje moći i novca. Šta mislite, kako sam ja postala ovo što sam danas? Ništa mi nisu dali na poslužavniku i u jednom trenutku morala sam da ostavim po strani damsko ponašanje da bih dobila ono što hoću.

U ovom gradu siromaštvo i bogatstvo zaista su bili veoma blizu.

Bila sam lenja“, priznala je Loli.
„Ne, samo si previše dopuštala da ti druge stvari odvraćaju pažnju.“

Frida je duboko udahnula i izdahnula. Najzad je znala šta treba da radi. Osećala se jako. Nezavisno. Slobodno. Sve ću uspeti sama, pomislila je. Nisam više Dijegova muza. Nisam više Frida Rivera. Ja sam Frida. Frida Kalo.

One su joj, doduše, bile najbolji prijatelji, uvek su bile tu za nju, ali ponekad su s njom zbijale i neslane šale. A bile su joj i najoštriji kritičari.

Zato je toliko teško živeti s njim.

Dijego ne pripada nikome, a istovremeno pripada svima.

Odlučila je da promeni život.

Ali to vreme je konačno prošlo.