Citati iz knjige „Duboko i hladno“ autora Dejan Stojiljković

Promena je samo još jedna iluzija u životu krcatom iluzijama.
Beograd nije ništa drugačiji. On je samo veća, mnogoljudnija i bolje osvetljena palanka od one u kojoj živiš.
verujemo kako smo naučili da verujemo... bez vere i bez dubine.
Ne menjamo se. Promena je samo još jedna iluzija u životu krcatom iluzijama. I mi tu iluziju prihvatamo kao i sve ostale. Verujemo u promenu baš kao što verujemo da imamo šanse da dobijemo sedmicu na lotou
„Krčmar voli pijanicu. Ali ne za svog zeta.”
„Krčmar voli pijanicu. Ali ne za svog zeta
Ništa ne ume tako da ućutka čoveka kao rečito prisustvo vlasti.
Usput sam gledao kroz prozor, pored mene je promicala Srbija, zemlja natrulih taraba i kuća sa nedovršenom fasadom. Zemlja sumorne svakodnevice i zatvorenih fabrika, vašara, sahrana i svinjokolja, zamandaljenih domova kulture i zadimjenih kafana, i pijaca na kojima se prodaju polovni frižideri doneseni iz nekog zapaljenog sela u Slavoniji.
Jesenji dani znaju da budu zaista dugi.
Vuku se kao prebijeno pseto od jednih zatvorenih vrata do drugih. Kišu smenjuje magla, maglu smenjuje kiša, a onda osvane novi dan, podjednako kišan i maglovit, kao u nekom lošem crno-belom filmu u kome ne igraju ni Gregori Pek ni Odri Hepbern, već neki trećeligaši čija imena više niko ne pamti.
Tada mi se čini kako život i jeste ta promena stvari koje u suštini ostaju iste.
Ništa se istinski ne menja.
„Hoću da kažem da je ispod jezera čitav jedan grad.”
„Ti si došao mnogo posle toga. Kad te je pokojni otac doveo ovde... sećam se kao da je bilo juče... bio si musav i preplašen, nosio si otrcani džemper na kome je bio onaj... ona maskota... jebem mu ja mater. Vučko. Da... Ona kerefeka što su je izmislili za olimpijadu. Stezao si u rukama kutiju u kojoj je bilo par stripova i ploča Bijelog dugmeta... Sećaš se?”
„Da.”, potvrdih sa gorčinom. „Sećam se.”
Gledao sam Džona Vejna i Garija Kupera kako se bore sa Indijancima, Mapet Šou i Sedmoricu Mladih, vojne parade za prvi maj i emisije o istoriji i prirodi.
Bio sam dobar đak.
Otac je možda i bio ponosan na to, ali nikad to nije pokazivao. Jedini put kada me je pohvalio bilo je kada sam besprekorno naučio jednu pesmu Branka Ćopića.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)