Dnevnik srpske domaćice, Mirjana Bobić Mojsilović
Knjige
Mirjana Bobić Mojsilović

Dnevnik srpske domaćice

Čitajte
Skarlet
Skarletje citiralaпре 9 месеци
Kao gimnazijalka, ludo sam bila zaljubljena u Onjegina, u lorda Bajrona i u Majakovskog. Htela sam da imam svoga Onjegina kome ću da napišem pismo. Bila sam zaljubljena i u glas Arsena Dedića kad otpeva Tvoje nježne godine. Bila sam zaljubljena u Bolkonskog.
b8403371138
b8403371138je citiraoпрошле године
Videla sam sebe ne kao anđela – anđele smo u mom detinjstvu viđali samo na kič slikama kod staklorezaca i na razglednicama u izlozima Srpske pravoslavne zadruge kojih je bilo nekoliko u Beogradu i od kojih me je hvatala neka neobjašnjiva jeza.
Jasna
Jasnaje citiralaпре 3 месеца
Ja sam sve vreme žmurila dok smo se ljubili i dok je sve plivalo u sokovima prirode, pod kišom, na Tjentišu, ljubili smo se i ljubili, sa rukama na rukama, pipanja nikakvog nije bilo, i ja bih samo na trenutak stala na stopala da se odmorim, a onda bih se ponovo popela na prste boreći se da taj poljubac traje dovoljno dugo, da vrtoglavica i bridenje nosa koje me je obuzelo nikada ne prestanu, da taj ukus prvog poljupca zapamtim zauvek.

I zapamtila sam ga. Poljubac je trajao, brat bratu, koliko i bitka na Tjentištu.
Andrea
Andreaje citiralaпре 4 месеца
Htela bih da popravim neke stvari. Neke se ne mogu popraviti. Neke se reči i postupci ne mogu izbrisati. Ali što se može popraviti, mora da se popravi. Kad mi takve jednostavne misli padnu na pamet, znam da mi je stalo.
zenakojenema96
zenakojenema96je citiralaпре 7 месеци
Ja sam, priznajem, omašivala u izboru slika, muškaraca, muža, ponekad sam znala da omanem i sa garderobom, omašila sam sa izborom studija i sa tim što nisam diplomirala, omašila sam i što sam neretko bila na pravom mestu u pogrešno vreme, i na pogrešnom mestu u pravo vreme, što sam se suviše nadala, što sam imala nerealna očekivanja, što sam dopuštala da me talasi ushićenja nose dalje nego što je to bilo normalno, pa opet, moja potreba da iskreno analiziram samu sebe, da samoj sebi objasnim kakva sam to i zašto sam takva, danas kad imam skoro 38 godina i neuporedivo više iskustva, i gorčine i cinizma, iako plemenita, u osnovi je kič. Da dopustim sebi malo filozofiranja – svaki kič ima plemenite pobude.
Jovana Ostojić
Jovana Ostojićje citiralaпре 2 године
Svaki zlikovac ovde doživi mirne penzionerske dane, postane tihi uvažavani sused
Sanjalica77
Sanjalica77je citiralaпре 2 године
Danas verujem da su i za najveće ideje i najveće projekte bazični motivi uvek lične prirode. Da su mali i prozaični. Ljudski.
babicandrijana
babicandrijanaje citiraoпре 3 године
Najčudniji su trenuci osvešćenja. To se ne bira, to se dešava mimo naše volje, na to ne možemo uticati. To se zove determinizam. Danas verujem da su i za najveće ideje i najveće projekte bazični motivi uvek lične prirode. Da su mali i prozaični. Ljudski.
Dixi
Dixije citiraoпре 11 дана
Kada su početkom osamdesetih svi počinjali da duvaju na žurkama, kada je to postalo moderno, ja sam uzmicala. Mislila sam na nju. Na to kako, pogleda uprtog u ništa, za trpezarijskim stolom, sisa kokošju šiju. A ja treba da se drogiram. Nisam mogla.
Dixi
Dixije citiraoпре 11 дана
Ne pijem
Ne pijem.

Mislim, nisam alkoholičarka.

Ovde, u Srbiji, žena koja zna tačno šta voli da pije odmah postaje alkoholičarka. Alkoholičarke su one koje piju samo vinjak, ili samo votku, ili samo žuta pića, ili samo određenu vrstu vina. To je neko opšte uverenje. I ja sam godinama bila sklona da, po instrukcijama svoje majke, razvrstavam žene po tome šta piju, a ne po tome koliko i kako piju. Moja majka je kao sve majke moje generacije. Uvek bi, kada je ponude alkoholom, bilo čime, čak i pivom, odbijala
Dixi
Dixije citiraoпре 12 дана
bio tako vitak u teget sakou. On je bio, bez sumnje, moderan muškarac, u tom trenutku, i to me je uzbuđivalo. Odmah sam zamislila kako se udajem za njega. Ne, nisam ja bila od onih kojima je udaja bila glavna tema u životu, ali zaista, i danas kad vidim na televiziji nekog zgodnog ili zanimljivog muškarca, odmah pomislim kakav bi bio život s njim.
Andrea
Andreaje citiralaпрошлог месеца
Sećam se one velike školjke u kojoj, kad je staviš na uvo, huči more. I kad se ­zaželim južnog mora, uzmem čašu i stavim je na uvo. Čuje se nešto slično. Čuje se možda jezero.
Andrea
Andreaje citiralaпрошлог месеца
Meditacija uz pomoć mantre nije mi išla: uvek bih u trenutku u kome treba da se očistim od bilo kakvih misli – mislila na neku glupost. Na primer, na to da treba da sredim pete na nogama, ili da me užasno nervira kako moj brat Sale jede jabuku, ili da bih mogla da obrišem prašinu.
Durovicdaliborka
Durovicdaliborkaje citiraoпрошлог месеца
Istina o svakom od nas je bolna.
Durovicdaliborka
Durovicdaliborkaje citiraoпрошлог месеца
Istina o svakom od nas je, valjda, bolna. Čovek ne može o sebi da govori istinu, potpuno, nikada. N
Andrea
Andreaje citiralaпре 2 месеца
Kada danas razmislim, naše majke su nama indukovale krivicu, ali se same nikada nisu tako osećale. One su pravednice, sudije, učitelji, tužioci, ali nikada suviše zagledane u vir svoje sudbine. Neverovatno, ali je tako. Ovde ćerke više brinu o majkama, na jedan poseban, skoro psihoanalitički način. Naše majke, nisu se bavile psihoanalizom. Gospode, kao da su sve rođene u istom horoskopskom znaku. Pravedne saturnijanke. A mi? Mi smo kćeri sumnje, nestalna deca promenljivog Meseca, obučene za kajanje, iako na prvi pogled to tako uopšte ne izgleda.
Maja
Majaje citiralaпре 2 месеца
Veoma sam osećajna, a to valjda znači da stvarno imam višak emocija. I da sam možda budala.
Rajka
Rajkaje citiralaпре 2 месеца
Smeh i muzika su možda bili najjače, najčudesnije i najstrašnije oružje kojim smo se borili protiv zamišljenih i stvarnih otmičara radosti.
b1353579259
b1353579259je citiraoпре 3 месеца
pogledam u pravcu bilo koje ikone okačene u prašnjavom izlogu na uglu 29. novembra i Vojvode Dobrnjca
b1497445936
b1497445936je citiraoпре 3 месеца
tergalki i novoj beloj košulji koju je
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)