Džejn Ejr

Uskogrudo je od njihovih više povlašćenih drugova da kažu da one treba da se ograniče samo na to da prave pudinge i pletu čarape, da sviraju klavir i vezu torbice. Besmisleno je osuditi ih ili im se smejati ako one traže da urade i nešto više, ili da nauče više nego što je običaj proglasio da je to dovoljno za njihov pol.

Kako je nesavršena ljudska priroda! Kakve se pege nalaze na putanji najlepših planeta, a oči neke gospođice Skečerd mogu da vide samo ove trenutne nedostatke i slepe su za punu svetlost vasione.

Detetu je potrebna promena vazduha i mesta

Nisam mogla da zamislim kako siromašan svet može da bude ljubazan; zatim da naučim da govorim kao oni, da primam njihovo držanje, da postanem slična jednoj od onih sirotih žena koje sam nekada videla kako nose svoju decu ili peru rublje pred vratima kućica u selu Gejtshedu: ne, nisam imala dovoljno hrabrosti da otkupim slobodu po cenu njihovog društvenog staleža

Kako sam zaželela da mogu potpuno da odgovorim na ovo pitanje! Kako je teško bilo podesiti odgovor!

Plačem jer sam nesrećna.“

Ali treba da vam oprostim, jer niste znali šta ste radili; dok ste mi slamali srce, verovali ste samo da iskorenjujete moje rđave sklonosti.

Pomišljala sam čak i da sebe umorim glađu. To je, zacelo, bio zločin.

Ja sam značila neslogu u Gejtshed holu: tu nisam bila niko i ništa; nisam imala ništa zajedničko s gospođom Rid ili njenom decom, ili njenom potčinjenom poslugom. Ako me nisu voleli, nisam, u stvari, ni ja volela njih. Oni nisu bili obavezni da mare za jedno stvorenje kome nije bilo prijatno među njima, za jedno sasvim različito biće po temperamentu, po sposobnostima, po naklonostima; jedan beskoristan stvor, nesposoban da služi njihovim interesima, ili da služi njihovom zadovoljstvu; jedno pokvareno stvorenje koje se bunilo protiv njihovog ponašanja ili preziralo njihovo mišljenje.

Zašto ja uvek patim, zašto me uvek muče, uvek optužuju, uvek osuđuju? Zašto im nikada nisam po volji? Zašto uzalud da pokušavam da zadobijem nečiju naklonost?