Bahova sobarica

Osećaj da si sateran u ćošak ne da ti da razmišljaš, i uz to otežava disanje, iako i jedno i drugo ide svojim tokom pošto je nemoguće zaustaviti mehanizam života. Ali disanje nije prirodno, nego isprekidano ili uznemireno; a misli teku i neuhvatljivo izmiču, i nikako da ih zaustaviš i pronikneš u njih. Kad osećaj da si sateran u ćošak potraje duže vreme, i preko noći ne možeš da zaspiš a telo obamre i nepomično je opruženo u krevetu, sve se izrodi u teskobu.

Nešto je počelo da joj nedostaje upravo onda kad ga gubi. Ali šta gubi? Nije znala tačno, i nije mogla tačno da odredi u tom trenutku smušenosti, ali osećala je nekakvu lavinu što je usisava u svoje crnilo, obrušava se na nju i gnječi je. Kako je teško objasniti kad se ljubomora pomeša s neobičnim osećajem nedostatka. Kao da je osetila da je izneverila samu sebe što više ne privlači tog muškarca kao što ga je uvek privlačila; osećaj nedostatka pošto njen večiti udvarač to više nije; osećaj lišenosti jer je dotad imala daleki osećaj posedovanja, pripadanja, i odbacivala ga, isto kao što dete zanemari igračku dok drugo dete ne priđe da se igra njom, a tada je besno zgrabi. Ljubomora pretvorena u neizbežno ljudsko osećanje zato što se on sad divi, laska, ugađa, drugoj ženi. Ljubomora, jeste: Madlena je osetila ljubomoru.

Plač nekad donosi olakšanje; nekad je lek protiv nemoći; pokatkad blaži tugu; ipak, mnogo češće je beskoristan čin, kao krik brodolomnika na nepreglednoj pučini okeana.

Muškarac je mnogo hrabriji u ratu nego u krevetu

Zlobi nisu potrebni razlozi, dovoljan joj je izgovor

Ponekad se sunce rodi u trbuhu i ogreje čitavo telo, dajući neočekivanu i radosnu toplinu, žar za koji želimo da potraje, utopljeni kao u majčinom naručju, ili kad tonemo u san glave naslonjene na rame voljene osobe, ili kad na završetku dugog dana topla kupka okrepi telo i donese spokoj umu. Ponekad nada zbog nečeg nepredviđenog raširi pluća i ona se ispune svežim vazduhom. Ponekad je jedna reč ključ čarobnog kovčega. Ponekad...

Izlazio je i u obilaske i skupljao milostinju po obližnjim selima, muzao koze, pomogao da se okoti krava i naučio da razlikuje jestive trave od otrovnih.

Zlobi nisu potrebni razlozi, dovoljan joj je izgovor.

Ako je ljubav prava, utisnuta ognjem da bi trajala zauvek, još je zbrkanija, jer ako je prihvaćena retko izmiče ustaljenim navikama do konačnog zasićenja, a ako je odbijena njen krajnji ishod je najdublji bol, pa i cepanje duše, bezvoljnost, beznađe, a pokatkad čak i smrt.

Ipak, toliko je neodvojiva od ljudske prirode da se bez nje ne može zamisliti život, jer život bez ljubavi je nepotpun kao lađa što nikad nije isplovila iz pristaništa ili ptica što nikad nije poletela.

U svojoj naivnosti ne znate koliki strah vlasti osećaju od znanja naroda... Žele da on bude neuk, pokoran, lišen radoznalosti i pomiren s tim da ne postavlja sebi pitanja