Citati iz knjige „Tebe želim“ autora Đovana Flečer

Više volim da si u mom životu a da ne budeš sa mnom, nego da te uopšte nemam.

„Plašio sam se da bi nam tvoje odbijanje upropastilo drugarstvo.“

Pa jesam li ja jedina videla nešto više u svakom dodiru? U svakom njegovom pogledu? Sramno, ali izgleda da je tako bilo.

Odnos s dečacima je počeo s mnogo uživanja i poleta, dok su pokušaji da se sprijateljim s devojčicama bili mnogo problematičniji.

A tad sam krišom pogledala desno od Roberta i spazila svoju drugu ljubav, Bena Gilberta – dobrog, velikodušnog, sposobnog da mi raskravi srce samo jednim pogledom. No on me nije gledao. Stajao je oborene glave, usredsređen na pod pred sobom

Usrećio ju je.
Nije me čekala.
Nisam ja bio čovek za nju.

Nije bilo razloga da gledam nekud drugde ni da razmišljam kako nismo jedno za drugo. Bili smo jedno za drugo, znala sam to od prvog dana.

Nećemo nas dvoje zauvek ostati razdvojeni zbog nedostatka ljubavi, već zbog previše ljubavi.
Zauvek ćeš mi ostati u srcu i znam da ću te uvek voleti.

Govorim sebi da nema značaja u tome kako mu oči zasijaju kad je pogleda, u tome što neprekidno priča o njoj, ili što je drži za ruku kad god je to moguće… ali nikad se ne zna.

Bilo je mnogo toga što sam mogla da kažem, ali u tom času nijedna od tih neizgovorenih reči nije mi došla do usta

Moja osećanja prema tebi se nisu promenila, ali promenio se pogled na situaciju. Mi smo najbolji prijatelji.

Možeš, a grozan je osećaj zato što šta god da odlučiš, uvek ćeš nekog povrediti.

Želeo sam samo da joj saopštim kako je

bezuslovno volim i kako ću je zauvek čekati, ali to nije imalo svrhe.

Kad bi samo odljubljivanje bilo lako kao što je zaljubljivanje.
Kad bi samo bilo lako biti s devojkom koju voliš, kao što se navodi u pesmama na radiju.

Odbacivanje je bolelo upravo onako kao što sam se bojao da će boleti.
Skoro sam je imao

Bilo mi je potrebno da ona uvidi značaj toga, da shvati da nisam samo pijan. A ona, ljubav mog života, slušala je svaku moju reč. Dirnulo ju je ono što sam joj pričao.

Nekog možeš da voliš izdaleka, da mu se diviš i da si zahvalan što postoji u tvom životu – ali biti zaljubljen je nešto sasvim drugo. Zaljubljenost te tako obuzima da ti se čini nepodnošljivim što si daleko od voljenog bića. Ona se ne može obuzdati… Ovo stanje traje toliko dugo i sve sam isprobao kako bih prestao da osećam to što osećam, ali nisam uspeo. Shvataš li?“

„Ali…“
„Da, znam, znam. Tu smo gde smo… ali da treba da čekam čitav život da bih bio s tobom, čekao bih jer sam oduvek želeo da budem s tobom.“

Da zaboravim. Nije uspelo; opet ću se vratiti razmišljanju o njemu i usput proklinjati sebe što to dozvoljavam.